Autor: Miško Stanišić
Ilustrator: Gabriel Kausbruk

Arhivisti i zaboravljene kutije

Pre par godina, arhivisti Istorijskog arhiva Beograda su pronašli 6 kutija zaboravljenih među gomilama stare nesortirane dokumentacije iza polica  u najdaljem i najmračnijem prašnjavom uglu arhivskog depoa.
Kada su otvorili poklopac prve kutije, četrnaestogodišnja devojčica je širom otvorila svoje krupne oči i pogledala ih sa osmehom sa gomile starih papira:
”Zdravo! Ja se zovem Ester. Čekala sam strpljivo više od 70 godina da vam kažem da sam i ja nekada bila živa!”

Kada su arhivisti počeli da grabe dokumentaciju iz kutije otkrili su da je Ester bila učenica jedne beogradske gimnazije, da je imala mnogo prijateljica i prijatelja, i divnu porodicu u kojoj je bilo mnogo ljubavi.
”Živeli smo na Dorćolu, a ja sam sanjala da jednog dana postanem glumica!”, rekla im je Ester.

Odjednom mnogi drugi glasovi su se začuli iz kutije, i iz drugih kutija oko njih. Čitav depo je odjekivao.

Kutije pronađene u uglu depoa Istorijskog arhiva Beograda sadržavale su zaboravljenu i neobrađenu dokumentaciju o nekoliko hiljada beogradskih Jevreja koji su ubijeni u nacističkom logoru na Sajmištu.

U logoru na Sajmištu su tokom Drugog svetskog rata, u decembru 1941. Nemci i njihovi pomagači sakupili Jevreje iz cele okupirane Srbije, onda ih sve ubili koristeći ozloglašeni gasni kamion ”dušegupku”. 29. maja 1942. Franc Rademaher, šef Odeljenja za ”jevrejska pitanja” u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu, izjavio je da je ”jevrejsko pitanje u Srbiji rešeno”. On je time u stvari hteo da kaže da su skoro svi Jevreji u Srbiji pobijeni.

Od tada je Sajmište ostalo simbol uništenja Jevreja u Srbiji.

Inspirisani otkrićem kutija sa zaboravljenom dokumentacijom, arhivisti Istorijskog arhiva Beograda su započeli komplikovan i dugotrajan posao, kombinujući pronađene materijale sa drugom dokumentacijom o predratnom životu u Beogradu. Pretraživali su stare školske upisnice i dnevnike, liste članova sportskih udruženja, liste zaposlenih u preduzećima, registraciju vlasništva stanova i kuća, stare fotografije i pisma, isečke iz starih novina… Dan za danom, malo po malo, arhivisti su počeli da sastavljaju sitne delove velikog mozaika.

Zajedno sa kolegama istoričarima i drugim aktivistima, bili su odlučni da skinu veo zaborava koji je prekrio naše jevrejske komšije, prijatelje i školske kolege iz predratnog Beograda. Kao putnicima kroz vreme, živopisna slika predratnog Beograda postepeno se ukazivala pred njihovim očima.

Jednom, jevrejska zajednica je živela zajedno sa Srbima i drugim narodima u raznolikom Beogradu, i mnogim drugim gradovima u Srbiji. Predratni Beograd je bio živopisan grad. Jevreji su igrali važnu ulogu u njegovom razvoju, kulturi, nauci, sportu, i svim drugim segmentima života, baš kao i svi drugi građani koji su voleli svoj grad i svoju zemlju. Ali ceo taj svet je okrutno uništen u najvećem zločinu koji je zadesio čovečanstvo – u Holokaustu.

Zahvaljujući predanom radu arhivista i istoričara, svedočanstvima preživelih i istorijskoj dokumentaciji koja je danas dostupna, neke od priča o životu u predratnom Beogradu i drugim gradovima, i o mladim ljudima koji su nekada živeli među nama, njihovim snovima, prijateljstvima, životu i stradanju, sakupili smo u zbirci ”Ester”.

Krenimo zajedno na put u to vreme…