autor:
Miško Stanišić

ilustrator:
Gabriel Kausbruk

”Arhivisti i zaboravljene kutije” je kratka grafička novela koja služi kao uvod u ostale priče iz zbirke ”Ester”.

U ovoj kratkoj i jednostavnoj priči, Holandski ilustrator Gabrijel Kausbruk je kroz nekoliko crteža rađenim njemu svojevrsnim grafičkim jezikom predstavio svoju viziju predratnog Beograda i života Jevreja u Srbiji u to vreme. Ove ilustracije nam dokazuju da je Holokaust jedno opšte, evropsko, univerzalno istorijsko iskustvo, koje je Gabrijel upoznao pre svega kroz priče o stradanjima holandskih Jevreja, kao i kroz iskustva kroz koje je i njegova porodica prošla za vreme Holokausta. Tako je jednom holandskom ilustratoru, koji je u Beogradu bio samo jednom, priča o Holokaustu u Srbiji bila sasvim bliska, poznata i razumljiva, da nije oklevao ni časa da se upusti u njeno ilustrovanje. Očigledno, učeći o Holokaustu u Srbiji, bolje razumemo i stradanja Jevreja i drugih žrtava nacizma i u drugim zemljama u Evropi.

S druge strane, kao i druge priče u zbirci ”Ester”, i ova se oslanja na istinite događaje. Arhivisti Istorijskog arhiva Beograda zaista jesu pronašli ”zaboravljene kutije”, i inspirisani dokumentacionom građom koju su pronašli – kao da zaista jesu čuli glasove beogradskih Jevreja u depou arhiva kako im pričaju svoje priče nakon, sada već 75 godina – Istorijski arhiv Beograda je započeo obiman posao na povezivanju podataka i dokumenata iz različitih arhivskih fondova u jednu novu, savremenu bazu podataka o jevrejskim žrtvama stradalim u logoru na Sajmištu. Na taj način, zahvaljujući entuzijazmu i inspiraciji arhivista, i zbirka ”Ester” je ugledala svetlo dana.

Da li se oni stvarno zovu Jeca, Vlada i Tijana (a možda se baš tako zovu?) nije ni važno. Ono što je sigurno je da je rad arhivista i istoričara ne samo izuzetno zanimljiv i uzbudljiv, nego i plemenit i veoma bitan – jer na kraju krajeva, svojim radom oni su poslednji koji se bore da nacistički plan o uništenju svih tragova o postojanju Jevreja nikada ne uspe, i koji čuvaju neku devojčicu, koja se možda zaista zove Ester, od večnog zaborava.