Црвени аутомобил, сцена 2 | ВРЕМЕ: недеља, 14. април 1940. | МЕСТО: Београдски сајам (Старо сајмиште)

Посета Сајму аутомобила

Док су прилазили главном улазу у Београдски сајам Александар је размишљао о томе како га је мајка при изласку из стана чврсто ушушкала у дебели шал и рекла како је “Баба Мартa још увек варљива и није јој веровати ни у априлу!” Када је питао оца ко је та Баба Марта овај се само слатко насмејао и одмахнуо руком.

– Ма пусти сад бабе и жабе сине, гледај ово! Oво је будућност, ово је капија кроз коју наш Београд улази у Европу! – показао је отац према главном улазу на Београдски сајам. – Ти и твоја деца ћете једног дана живети у много бољем свету, у свету у којем ће човек искористити индустрију, науку и технику да свима буде боље! А овде, баш на овом месту, Београд постаје део те будућности. Сретан сам што живим у времену у коме сам и то видео, а ти сине си још сретнији јер овакав ће једног дана бити твој живот и твоја свакодневница! – говорио је отац пун инспирације. – Европа, сине, ово је Европа! – вртео је главом, уздисао дубоко и корачао.

Импресиониран очевим ентузијазмом, док су улазили у Сајам Александар је врло озбиљно и са извесним поносом гледао заставе разних земаља које су се вијориле над павиљонима.
– Оче, можемо ли прво..? – заустио је и застао, али отац је већ знао:
– Да, да, идемо право у Салон аутомобила! –

Салон аутомобила је за Александра тог дана био најузбудљивије место на целој планети! Било је много људи, и од широких зимских капута многобројних посетилаца Александар није могао да види довољно добро па се стално успињао на прсте и извијао врат. Јасно је разазнавао специфичан мирис моторног уља и нафте. Најновији модели аутомобила разних светских произвођача били су постављени у неколико редова ширином целог павиљона. Посетиоце су од аутомобила делили само конопци разапети између стубова означавајући границу изложбеног простора. Александар је желео да пружи руку преко конопца и осети метал шасије макар врхом прста, али се није усудио. И управо ту у Салону аутомобила, oтац је срео господина Демаја.

– Господине Фрелих, добар дан! – срдачно је снажним гласом оца поздравио господин Демајо пружајући му руку.
– Како је прошло ваше предавање прошлог месеца у Јеврејској читаоници? Жао ми је што сам био спречен да дођем, али са великим интересовањем пратим ваше дискусије у новинама, – одговорио је отац.

Александар је брзо закључио да је господин Демајо неки много важан човек јер се чинило да га сви који пролазе поздрављају. Како су се отац и господин Демајо задржали у разговору, немајући стрпљења да их сачека, Александар се већ приближио једном од нових модела Мерцедес Бенца. Сећео се како је Павле рекао да су немачки аутомобили најбољи па их је зато сада са посебном пажњом студиозно посматрао. У пресијавању сјајног заобљеног метала могао је да види свој одраз и одразе људи који су пролазили иза њега. Већ је осећао узбуђење на помисао како ће сутра у школи о свему причати Богдану. У ствари, било му је мало жао што и Богдан није ту, јер би онда могао с њим да разгледа и коментарише – иако би се вероватно на крају споречкали око тога који је модел најбољи. Александар се насмешио на ту помисао. Ма не свађамо се ми заправо, помислио је у себи, као да се правда.

Прочитано

Локација:

Објашњења и мање познати појмови из јеврејске културе и традиције

Jеврејска читаоница

Jеврејска читаоница (у Београду) – библиотека и културни центар који је радио у Јеврејском дому у улици Краља Петра 71 у периоду од 1929. до 1941. и који је био познат по популарним предавањима која су држали угледни чланови jеврејске заједнице али и сви важнији интелектуалци међуратног Београда.

Историјске фотографије и други материјали

© Terraforming 2016
www.terraforming.org

Текст и сценарио: Мишко Станишић
Илустрације: Силва Вујовић
Истраживач и консултант: др Чедомила Маринковић