Црвени аутомобил, сцена 4 | ВРЕМЕ: понедељак касно поподне, 16. децембар 1940. уочи Хануке | МЕСТО: Теразије, Београд

Ханука 1940.

– Ја мислим, – говорила је Селма сласно облизујући кестен пире са кашике,- да је Ханука баш одлична! –
– И ја мислим да је Ханука одлична, – нервирао се Александар,- али само кажем, Богдан добро очисти чизме и остави испред врата за светог Николу, и онда сутрадан нађе поклон у чизми, ако је био добар. –
– Па добро, лепо је и то, – говорила је мајка и припремала следећу кашику кестен пиреа, уобличавајући округласти залогај таман довољно велики и довољно мали за Селмина усташца, – многи Срби славе светог Николу. И тета-Зора… сећате се тета-Зоре Херцог, уствари сада је Бранковић? – мајка погледа децу упитно на кратко, па настави, – Тета-Зора је удата за Србина па сада слави и светог Николу. А посећује и очеву фамилији и за Хануку! –
– И два пута добије ханука гелт! – узбуђено је констатовала Селма.
– Поклон за светог Николу се не зове ханука гелт! – исправи је Александар.
– Па како се зове? – упита Селма.
– Не знам… поклон, ваљда? – замисли се Александар и узе велику кашику кестен пиреа.

Седели су на Теразијама, пред посластичарницом, одмах до хотела Москва и продавнице ”Тивар”. Продавница ”Тивар” је држала одела и конфекцију, али је имала и одељење са играчкама. Када су наручили два кестен пиреа за Селму и Александра, отац се ”сетио” да нешто мора да обави и ушао у радњу. Александар је добро знао да је отац, у ствари, отишао да им купи поклоне за Хануку, али, како је све то био део узбудљиве игре, није имао ништа против да се прави да не зна шта је по среди.

Београд је тонуо у идилично зимско вече. Врева разговора и кораци пролазника су одјекивали мокрим тротоаром, а трамвај број 1 Калемегдан-Славија шкрипио је по шинама, звонећи три-четири пута реско ”динг, динг, динг” у знак упозорења, увек на истом месту где су пешаци прелазили улицу.

Александар је волео дане Хануке, не само због поклона. Волео је тајанствени пламичак свећа које су палили, сваке вечери још по једну више, на осмокраком свећњаку – ханукији. Заправо, ханукија има девет кракова, али ова свећа у средини се не рачуна, она је ту само да послужи за паљење ових других осам. Тих дана би у посету долазили стриц Јулије, стрина, Павле, и други рођаци. Одрасли би играли карте, а деца су се чигром играла ”нес гадол, хаја шам”. Иако је био велики, Павле би седео са децом и вртео чигру. Он то најспретније ради! Онда би им стриц Јулије и отац причали приче о храбром Јуди Макабију – чије име значи ”маљ” – који се у давна, давна времена, када су страшни окупатори Јеврејима забранили да буду Јевреји, три године борио и на крају победио и ослободио Јерусалим и цели јеврејски народ. Александар је у стакленој посудици вајао кестен пире у облику брега, а на врху је правио Храм, и замишљао како Јуда Макаби храбро јуриша узбрдо и маше маљем да ослободи народ.
– Александре, побогу, не играј се храном! –
– Да, мајко. – прену се Александар и стави залогај кестен пиреа у уста.

У то се појавио и отац.
– Ех, ја сам обавио што је требало, јесте ли ви готови? –
– Јели смо јако леп кестен пире. – објасни оцу Селма док су кретали тротоаром кући.
”Динг, динг, динг” поздрави их трамвај.

***

Неколико дана касније, деца су добила поклоне. Селма је свог плишаног меду прозвала Пепи. Од тада су били нераздвојни. Александар је добио предиван црвени аутић. Можда и није био сасвим исти, али Александру је изгледао баш као Мерцедес Бенц W-154 М163, победнички болид са велике београдске трке на Калемегдану.

Прочитано

Локација:

Објашњења и мање познати појмови из јеврејске културе и традиције

Ханука

Ханука – осмодневни празник светлости и слободе, слави се 25 дана јеврејског месеца кислева (најчешће је то месец децембар) као сећање на победу Макабејаца над грчком војском у 2. в.п.н.е.  Након извојеване победе приступило се прочишћењу и освећењу Храма.  Пронађено уље за велику менору у Храму било је довољно за само један дан, али је оно горело пуних осам дана и ноћи – тачно онолико времена колико је било потребно да се спреми нова количина уља. Победа Макабејаца над паганском грчком војском као и посвећења Другог Храма, означили су обнову Јудаизма и успостављање политичке независности јеврејског народа.  Стога празник Ханука представља и прославу јеврејске националне независности.

Ханукија

Ханукија –  осмокраки тј. деветокраки свећњак који се пали за празник Хануку, сваког дана по једна свећица више. Свећица у средини служи за паљење осталих свећица. Ханукија се никада не користи за осветљавање просторије.

нес гадол, аја шам

нес гадол, аја шам – Обичај је да се за Хануку деца играју чигром која има четири стране на којој су исписана хебрејска слова нун, гимел алеф и шин која претстављају почетак речи “нес гадол, хаја шам” – “Велико чудо се десило тамо” (ова реченица се користи у дијаспори, у Израелу гласи „нес гадол хаја по“ – „велико чудо се десило овде“. Деца бацају ову чигру која се на јидишу зове дрејдел а у модерном хебрејском севивон.

Јуда Макаби

Јуда Макаби – син свештеника Мататије из Хашмонејске династије и његово четворо браће организовали су покрет отпора против грчке окупације у 2. в.п.н.е. Примењујући тактику герилског ратовања, Макабејци су успели да истерају знатно моћнију грчку војску из своје земље. Постоји више тумачења откуда потиче Јудин надимак Макаби (арам. maqquaba, хебр. макебет – чекић) и  шта он значи. Према једном тумачењу, овај надимак је настао због стратегије коју је Јуда Макаби користио када се попут маља  његова војска залетала и током кратких сукоба наносила велике губитке противницима. Према другим тумачењима, овај надимак је акроним једног стиха из Торе, који је Јуда стално изговарао док је бодрио своје војнике на бојном пољу али и акроним пуног имена његовог оца Мататије (Mattatyahu Kohen Ben Yochanan).

Храм – Јерусалимски храм

Храм – Јерусалимски храм (хебр. בֵּית־הַמִּקְדָּשׁ‎, Bet HaMikdash) је серија грађевина које су се налазиле на Брду храма у Јерусалиму. Према Библији, Први храм је изградио краљ Соломон 957 г.п.н.е. а уништили  га 586 г.п.н.е. Вавилонци. Храм је обновљен 538 г.п.н.е. Последња велика обнова се везује за Херода Великог који је храм обнављао током 1. в.п.н.е. Тај Други храм су уништили Римљани 70 г.н.е. До уништења, храм је представљао централну тачку јеврејске религиозности. Од архитектонске структуре храма данас је остао само западни зид платформе који је познат као Зид плача. На платоу на коме се некада налазио храм данас се налазе џамије Ал Акаса и Купола на стени.

Историјске фотографије и други материјали

© Terraforming 2016
www.terraforming.org

Текст и сценарио: Мишко Станишић
Илустрације: Силва Вујовић
Истраживач и консултант: др Чедомила Маринковић