Аутор: Мишко Станишић
Илустратор: Габриел Каусбрук
Архивисти и заборављене кутије
Пре пар година, архивисти Историјског архива Београда су пронашли 6 кутија заборављених међу гомилама старе несортиране документације иза полица у најдаљем и најмрачнијем прашњавом углу архивског депоа.
Када су отворили поклопац прве кутије, четрнаестогодишња девојчица је широм отворила своје крупне очи и погледала их са осмехом са гомиле старих папира:
”Здраво! Ја се зовем Естер. Чекала сам стрпљиво више од 70 година да вам кажем да сам и ја некада била жива!”
Када су архивисти почели да грабе документацију из кутије открили су да је Естер била ученица једне београдске гимназије, да је имала много пријатељица и пријатеља, и дивну породицу у којој је било много љубави.
”Живели смо на Дорћолу, а ја сам сањала да једног дана постанем глумица!”, рекла им је Естер.
Одједном многи други гласови су се зачули из кутије, и из других кутија око њих. Читав депо је одјекивао.
Кутије пронађене у углу депоа Историјског архива Београда садржавале су заборављену и необрађену документацију о неколико хиљада београдских Јевреја који су убијени у нацистичком логору на Сајмишту.
У логору на Сајмишту су током Другог светског рата, у децембру 1941. Немци и њихови помагачи сакупили Јевреје из целе окупиране Србије, онда их све убили користећи озлоглашени гасни камион ”душегупку”. 29. маја 1942. Франц Радемахер, шеф Одељења за ”јеврејска питања” у немачком Министарству спољних послова у Берлину, изјавио је да је ”јеврејско питање у Србији решено”. Он је тиме у ствари хтео да каже да су скоро сви Јевреји у Србији побијени.
Од тада је Сајмиште остало симбол уништења Јевреја у Србији.
Инспирисани открићем кутија са заборављеном документацијом, архивисти Историјског архива Београда су започели компликован и дуготрајан посао, комбинујући пронађене материјале са другом документацијом о предратном животу у Београду. Претраживали су старе школске уписнице и дневнике, листе чланова спортских удружења, листе запослених у предузећима, регистрацију власништва станова и кућа, старе фотографије и писма, исечке из старих новина… Дан за даном, мало по мало, архивисти су почели да састављају ситне делове великог мозаика.
Заједно са колегама историчарима и другим активистима, били су одлучни да скину вео заборава који је прекрио наше јеврејске комшије, пријатеље и школске колеге из предратног Београда. Као путницима кроз време, живописна слика предратног Београда постепено се указивала пред њиховим очима.
Једном, јеврејска заједница је живела заједно са Србима и другим народима у разноликом Београду, и многим другим градовима у Србији. Предратни Београд је био живописан град. Јевреји су играли важну улогу у његовом развоју, култури, науци, спорту, и свим другим сегментима живота, баш као и сви други грађани који су волели свој град и своју земљу. Али цео тај свет је окрутно уништен у највећем злочину који је задесио човечанство – у Холокаусту.
Захваљујући преданом раду архивиста и историчара, сведочанствима преживелих и историјској документацији која је данас доступна, неке од прича о животу у предратном Београду и другим градовима, и о младим људима који су некада живели међу нама, њиховим сновима, пријатељствима, животу и страдању, сакупили смо у збирци ”Естер”.
Кренимо заједно на пут у то време…