Cipele za trčanje je dramatizovana grafička novela o stradanju Jevreja u Pančevu i Beogradu, bazirana na stvarnim istorijskim likovima i događajima, svedočanstvima, istorijskoj dokumentaciji i građi.
Tomislav Fišer je jedanaestogodišnji dečak iz Pančeva koji živi u Pančevu sa svojom porodicom: mlađom sestrom Sarom, majkom Klaru i ocem Leom, a tu je i omiljeni stric Jovan koji živi u Beogradu. U prizemlju njihove kuće je prodavnica ”Ofner i sin” koju je osnovao Klarin otac, u kojoj Tomislavov otac radi. Posle škole Tomislav se često igra sa drugarima Miroslavom i Johanom. U nacionalno raznolikoj banatskoj sredini, Tomislav je Jevrejin, Miroslav Srbin a Johan banatski Nemac, što im ni najmanje ne smeta da budu dobri drugari i da zajedno navijaju za pančevačkig atletičara Julija Bauera, reprezentativca Jugoslavije u trčanju na 100 metara koji je boje Jugoslavije branio na Evropskom prvenstvu u atletici u Italiji, i na Olimpijadi u Nemačkoj. Tu je i devojčica Agnes, kojoj se Tomislav potajno sviđa. Kada su Tomislav i njegova sestra Sara u poseti kod strica Jovana u Beogradu, posetiće i knjižaru Gece Kona i probati čuveni kakao u ”Ruskom caru”. Ali sa nemačkom okupacijom sve se menja i Pančevo se pretvara u mesto terora i zločina. Nakon što su proterani preko Dunava, u Beogradu više nema knjižare Gece Kona, a na izlozima su plakati koji najavljuju ”Antimasonsku izložbu”…
Cipele za trčanje je priča o stradanju Jevreja u Banatu za vreme Holokausta, i o komplikovanim moralnim dilemama koje se nameću u teškim situacijama, ispričana iz perspektive dečaka Tomislava Fišera.
autor:
Miško Stanišić
istraživač i stručni savetnik:
Čedomila Marinković
ilustrator:
Tiberiu Beka
Sačuvaj materijale za prezentaciju:
Za otvaranje PowerPoint dokumenta nije potrebna lozinka – odaberite samo: „Read Only“
Slobodno sačuvajte i koristite pripremljene materijale
ali vas molimo da popunite formular:
Uslovi korištenja
- Materijale možete slobono koristiti u nastavi, umnožavati, deliti i upotrebljavati za druge nekomercijalne i neproftine svrhe. Autorska prava su zadržana. Ako se materijali umnožavaju i dele autorstvo se uvek mora jasno naznačiti na sledeći način:
”Materijali iz zbirke Ester – www.ester.rs
© Terraforming | www.terraforming.org„
- Materijele ne možete menjati niti koristiti u komercijalne svrhe, odnosno sa ciljem postizanja profita.
This work is licensed under a
Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.
Ilustracije (PowerPoint)
– pogodno za prezentaciju na velikom ekranu ili platnu (7 Mb)
Ilustracije (PDF)
– pogodno za štampu (3 Mb)
Pregled scena
Dodatni zadaci
Objašnjenja i manje poznati pojmovi iz jevrejske kulture i tradicije
Zbirni pregled svih objašnjenja i pojmova pomenutih u priči
Jevrejska čitaonica
Jevrejska čitaonica (u Beogradu) – biblioteka i kulturni centar koji je radio u Jevrejskom domu u ulici Kralja Petra 71 u periodu od 1929. do 1941. i koji je bio poznat po popularnim predavanjima koja su držali ugledni članovi jevrejske zajednice ali i svi važniji intelektualci međuratnog Beograda.
Bar micva
Bar micva – jevrejsko versko punoletstvo. Kada napune 13 godina jevrejski dečaci postaju punoletni – odgovorni za svoje postupke i u okviru zajednice ih smatraju ravnopravnim članovima. Na taj dan se dečaci prvi put pozivaju da čitaju Toru i od tog dana nadalje se računaju u minjan – broj od 10 punoletnih Jevreja koji su neophodni kako bi se celokupna služba održala. Ovaj obred donekle postoji i za devojčice, zove se bat micva i vrši se kada devojčica napuni 12 godina.
Sinagoga
Sinagoga – (od gr. συναγογε „skupština, okupljanje“ – heb. Beit Knesset (בית כנסת) „kuća okupljanja”) prostor u kome se, u Judaizmu, odvija molitva a koji se, izvan službe, može koristiti i za koncerte, predavanja i druge vrste okupljanja.
”Eškenaski obred” / Eškenazi
”Eškenaski obred” / Eškenazi – Danas je uobičajeno da se kaže Aškenazi. Aškenazi su Jevreji koji su se naselili u Centralnoj i Istočnoj Evropi i Rusiji i čiji je maternji jezik jidiš – vrsta izmenjenog nemačkog sa hebrejskim i slovenskim rečima. Aškenazi su poznati po negovanju humora i specifične muzike koja se zove klezmer. Aškenaska služba se razlikuje od sefardske ne samo po jeziku koji se koristi već i po melodijama. Osim Aškenaza, druga velika grupa Jevreja su Sefardi, koji su na Balkan stigli iz Španije. Maternji jezik sefardskih Jevreja zvao se ladino. I Sefardi i Aškenazi su u Srbiji govorili srpski jezik.
13. sivan 5684.
13. sivan 5684. – 15. Jun 1924. datum postavljanja kamena temeljca za aškenasku sinagogu Sukat Šalom u Beogradu. Jevreji računaju vreme po jevrejskom kalendaru. Meseci u godini imaju sledeće nazive: Tišri, Hešvan, Kislev, Tevet, Ševat, Adar, Nisan, Ijar, Sivan, Tamuz i Elul. 2017. godina je po jevrejskom kalendaru 5777.
Mikve
Mikve – (heb. מִקְוֶה / מקווה) – ritualno kupatilo. Velikom broju obreda u judaizmu prethodi potapanje u vodu u ritualnom kupatilu. Mikve se gradi prema strogo utvrđenim pravilima i osim stajaće vode, obavezno mora da ima i „živu vodu“ tj. kišnicu ili neki slobodni vodeni tok. U mikve se ne potapaju samo ljudi već – uoči određenih praznika, npr. Pesaha – i posuđe kako bi se pročistilo.
...škola, kancelarije, mikve, gimnastička sala i stanovi
”…sinagoga, a u okviru koje su i škola, kancelarije, mikve, gimnastička sala i stanovi…” – Zbog strogih propisao o Šabatu, tokom koga je veliki deo radnji zabranjen kao što su vožnja, prenošenje stvari čak i preterano kretanje uobičajeno je da se stanovi za rabina, gabaja i kantora – dakle za sve one koji su neophodni za službu – nalazi u istoj zgradi. Iz verskih razloga se u okviru sinagoge nalazi i ritualno kupatilo – mikve, a iz praktičnih razloga i škola (učenje je dozvoljeno na Šabat), društvene prostorije i kancelarija.
Gabaj
Gabaj – osoba koje pomaže rabinu tokom službe a može imati i druga, administrativna zaduženja u sinagogi.
Rabin
Rabin – kod Jevreja, učitelj Tore. U sinagogi najčešće rabin vodi službu, stara se o sprovođenju svih ritualnih zakona i organizuje razne vrste učenja.
Talit
Talit – molitveni šal bele boje sa plavim ili crnim prugama koji se ogrće preko odeće tokom službe. Dečaci ga na poklon dobijaju posle obreda bar micva.
Kipa
Kipa – obredna kapica koju Jevreji nose tokom službe i na groblju, ortodoksni Jevreji i sve vreme. Ima funkciju da čoveka stalno podseća na prisustvo boga.
Sukat Šalom
Sukat Šalom – “Koliba mira”
Mazal tov
Mazal tov – izraz kojim se želi dobra sreća.
Šabat
Šabat – subota, sedmi dan, dan odmora, najveći praznik u Judaizmu tokom koga prestaje fizički rad i kretivni rad i poslovna aktivnost. Počinje pre zalaska sunca u petak i traje do nakon zalaska sunca u subotu. Prema prvoj knjizi Mojsijevoj, koja se zove i Postanak, Gospod je svet stvori za šest dana i zatim se sedmi dan odmarao. Za Jevreje koji žive strogo po propisima Judaizma ovog dana je bilo kakav rad najstrože zabranjen: paljenje vatre (u moderno vreme čak paljenje sijalica, pozivanje lifta, gledanje televizije, fotografisanje, čak i prolaženje kraj vrata koja se sama otvaraju), nošenje, plaćanje i pisanje (čitanje je dozvoljeno). Čak je i hodanje ograničeno. Propisi u vezi sa Šabatom su naročito strogi i jako kompleksni i potrebno je par godina učenja kako bi se pravilno savladali. Propisi za Šabat se mogu prekršiti kako bi se spasio život ili pomoglo nekom u nevolji.
”...beže put Palestine”
”…beže put Palestine” – Palestina, tj. Izrael, je istorijska postojbina Jevreja koji su se u njoj naselili nakon izlaska iz Egipta negde u 13 v.p.n.e. Tada se zvala Kanan. U njoj su Jevreji osnovali svoju prvu državu i izgradili dva hrama. Nakon rušenja Drugog hrama, 70. g.n.e. od strane Rimljana, Jevreji su proterani iz svoje prapostojbine i našli su se u galutu – dijaspori, rasuti svuda po Evropi i svetu. Kako bi izbrisali sećanje na Jevreje i njihovu zemlju, Izrael, Rimljani su uveli naziv Palestina. Do 1918. godine bila je deo Osmanske imperije. Pre Drugog svetskog rata je ova teritorija bila pod Britanskom upravom. Još od kraja 19. veka Jevreji iz Evrope i Amerike odlaze u Palestinu, koja je u to doba slabo naseljena, uglavnom pustinjska zemlja, otkupljuju zemlju od arapskih veleposednika i počinju da je navodnjavaju i obrađuju te tako stvaraju prva urbana naselja i gradove. Nakon formiranja države Izrael, 14. maja 1948. godine Jevreji su bili u prilici da se, nakon skoro 2000 godina ponovo vrate u svoju zemlju i nazovu je originalnim imenom.
Hanuka
Hanuka – osmodnevni praznik svetlosti i slobode, slavi se 25 dana jevrejskog meseca kisleva (najčešće je to mesec decembar) kao sećanje na pobedu Makabejaca nad grčkom vojskom u 2. v.p.n.e. Nakon izvojevane pobede pristupilo se pročišćenju i osvećenju Hrama. Pronađeno ulje za veliku menoru u Hramu bilo je dovoljno za samo jedan dan, ali je ono gorelo punih osam dana i noći – tačno onoliko vremena koliko je bilo potrebno da se spremi nova količina ulja. Pobeda Makabejaca nad paganskom grčkom vojskom kao i posvećenja Drugog Hrama, označili su obnovu Judaizma i uspostavljanje političke nezavisnosti jevrejskog naroda. Stoga praznik Hanuka predstavlja i proslavu jevrejske nacionalne nezavisnosti.
Hanukija
Hanukija – osmokraki tj. devetokraki svećnjak koji se pali za praznik Hanuku, svakog dana po jedna svećica više. Svećica u sredini služi za paljenje ostalih svećica. Hanukija se nikada ne koristi za osvetljavanje prostorije.
nes gadol, aja šam
nes gadol, aja šam – Običaj je da se za Hanuku deca igraju čigrom koja ima četiri strane na kojoj su ispisana hebrejska slova nun, gimel alef i šin koja pretstavljaju početak reči “nes gadol, haja šam” – “Veliko čudo se desilo tamo” (ova rečenica se koristi u dijaspori, u Izraelu glasi „nes gadol haja po“ – „veliko čudo se desilo ovde“. Deca bacaju ovu čigru koja se na jidišu zove drejdel a u modernom hebrejskom sevivon.
Juda Makabi
Juda Makabi – sin sveštenika Matatije iz Hašmonejske dinastije i njegovo četvoro braće organizovali su pokret otpora protiv grčke okupacije u 2. v.p.n.e. Primenjujući taktiku gerilskog ratovanja, Makabejci su uspeli da isteraju znatno moćniju grčku vojsku iz svoje zemlje. Postoji više tumačenja otkuda potiče Judin nadimak Makabi (aram. maqquaba, hebr. makebet – čekić) i šta on znači. Prema jednom tumačenju, ovaj nadimak je nastao zbog strategije koju je Juda Makabi koristio kada se poput malja njegova vojska zaletala i tokom kratkih sukoba nanosila velike gubitke protivnicima. Prema drugim tumačenjima, ovaj nadimak je akronim jednog stiha iz Tore, koji je Juda stalno izgovarao dok je bodrio svoje vojnike na bojnom polju ali i akronim punog imena njegovog oca Matatije (Mattatyahu Kohen Ben Yochanan).
Hram – Jerusalimski hram
Hram – Jerusalimski hram (hebr. בֵּית־הַמִּקְדָּשׁ, Bet HaMikdash) je serija građevina koje su se nalazile na Brdu hrama u Jerusalimu. Prema Bibliji, Prvi hram je izgradio kralj Solomon 957 g.p.n.e. a uništili ga 586 g.p.n.e. Vavilonci. Hram je obnovljen 538 g.p.n.e. Poslednja velika obnova se vezuje za Heroda Velikog koji je hram obnavljao tokom 1. v.p.n.e. Taj Drugi hram su uništili Rimljani 70 g.n.e. Do uništenja, hram je predstavljao centralnu tačku jevrejske religioznosti. Od arhitektonske strukture hrama danas je ostao samo zapadni zid platforme koji je poznat kao Zid plača. Na platou na kome se nekada nalazio hram danas se nalaze džamije Al Akasa i Kupola na steni.
”Namerno nas drže na Šabat!”
”Namerno nas drže na Šabat!” – Šabat je najveći praznik tokom koga je najstrože zabranjen rad. Prisiljavajući Jevreje da rade za Šabat Nemci su želeli da ih posebno ponize i povrede.
Roš-hašana, jevrejska Nova godina
Roš-hašana, jevrejska Nova godina. Proslavlja se prvog i drugog dana sedmog jevrejskog meseca tišrija. Po atmosferi nije radostan već ozbiljan praznik jer se tokom njega čovek preispituje za svoja dela prethodne godine, kaje se i moli Gospoda da ga ne osudi. Tokom ovog praznika običaj je da se jede hrana koja ima određenu simboliku kao što su jabuke i med – kako bi godina bila slatka. Takođe se jede i glava jagnjeta ili ribe kako bi u narednoj godini „bili prvi, a ne poslednji.“
Davidova zvezda
Davidova zvezda – heksagram, u moderno doba uobičajen simbol jevrejskog identiteta i judaizma koji se nalazi i na izraelskoj zastavi. Interesantno je da se ovaj simbol pojavljuje kao isključivo jevrejski tek od 19. veka. Pre tog doba, često se može pronaći kao dekorativni elemenat u crkvama.
Ner hahajim (za život), ner hanešama, (za dušu)
Ner hahajim (za život), ner hanešama, (za dušu). Uoči Jom Kipura se pale sveće za život i za zdravlje i za sećanje na duše preminulih roditelja. Obe sveće moraju da budu toliko velike da gore ceo praznik.
Erev (veče) Jom Kipur
Erev (veče) Jom Kipur – svaki jevrejski praznik počinje veče uoči dana tokom koga se proslavlja. Dakle, erev Jom Kipur je veče uoči praznika Jom Kipur.
Jom Kipur
Jom Kipur – posle Šabata, najvažniji praznik u Judaizmu. To je dan pokajanja tokom koga se, uz najstroži post bez hrane i vode, ljudi kaju za sve što su u prethodnoj godini loše uradili i mole Gospoda da ih upiše u „knjigu života.“ To je i dan pomirenja i praštanja. Praznuje se desetog dana sedmog meseca tišrija. Jom Kipur je kraj desetodnevnog ciklusa pokajanja koji počinje na Roš hašana.
Niniva, grad greha i bezboštva, Jona i riba
Niniva, grad greha i bezboštva, Jona i riba – Niniva, stari asirski grad u Gornjoj Mesopotamiji je u 7 v.p.n.e. bio najveći grad na svetu. Prema biblijskoj knjizi o Joni, Gospod je namerio da uništi grad zbog njegovog greha. Stoga šalje proroka Jonu da to obzani građaninam Ninive ali on pokušava to da izbegne bežeći preko mora. Na moru brod doživi veliku oluju i mornari bace Jonu u more želeći da izbegnu Božiji gnev. U moru Jonu progut velika riba (kit). Jona provodi tri dana u utrobi velike ribe, kaje se i biva spašen. Odlazi u Ninivu koja biva pošteđena Božijeg gneva zbog toga što su se njeni građani pokajali.
”Oprosti mi Bože taj zavet...”
”…oprosti mi Bože taj zavet…” – na Jom Kipur se opraštaju zaveti koje je čovek dao prethodne godine, bilo da su stvarni ili simbolički.
Lo alehem
lo alehem – (greh) ne na vašu dušu (već na moju), odnosno ”ja preuzimam greh umesto vas”.
Baruh šem kevod malhuto leolam
Baruh šem kevod malhuto leolam – Neka je blagosloveno njegovo sveto ime i njegovo carstvo do veka
Kol nidre
Kol nidre – svi zaveti. Početne reči pevane molitve kojom počinje praznik Jom Kipur. U njoj se Gospod moli da oprosti zavete date u prethodnoj godini.
Bezrat ašem
Bezrat ašem – sa Božijom pomoći
© Terraforming 2016
www.terraforming.org
Tekst i scenario: Miško Stanišić
Ilustracije: Tiberiu Beka
Istraživač i konsultant: dr Čedomila Marinković