Grafička novela Crveni automobil je dramatizovana priča bazirana na stvarnim istorijskim likovima i događajima, svedočanstvima, istorijskoj dokumentaciji i građi. Upoznaćemo Aleksandra Freliha, jevrejskog dečaka iz predratnog Beograda, i njegovu porodicu. Prateći glavne junake kroz 12 ilustrovanih scena, saznaćemo više o njihovom životu, jevrejskoj kulturi i tradiciji, i uopšte o Beogradu i Srbiji pre Drugog svetskog rata. Sa početkom rata stižu i antijevrejske mere, represija, teror, stradanje i smrt. Kako je sve to bilo za porodicu Frelih, saznaćemo iz perspektive dečaka Aleksandra.

Grafička novela Crveni automobil je pre svega jedna ljudska priča o stradanju i prijateljstvu. Neka nam posluži kao inspiracija da se sećamo svih nevinih žrtava nacističkih zločina, da naučimo više o sopstvenoj istoriji, i da ta znanja primenimo tako da se zločini kakav je bio Holokaust više nikada ne ponove.

autor

Miško Stanišić

istraživač i stručni savetnik

Čedomila Marinković

ilustrator

Silva Vujović

Slobodno sačuvajte i koristite pripremljene materijale
ali vas molimo da prvo popunite formular:

Sačuvaj materijale za prezentaciju:

Za otvaranje PowerPoint dokumenta nije potrebna lozinka – odaberite samo: „Read Only“

Uslovi korištenja

Materijale možete slobono koristiti u nastavi, umnožavati, deliti i upotrebljavati za druge nekomercijalne i neproftine svrhe. Autorska prava su zadržana. Ako se materijali umnožavaju i dele autorstvo se uvek mora jasno naznačiti na sledeći način:

”Materijali iz zbirke Ester – www.ester.rs
© Terraforming | www.terraforming.org„

Materijele ne možete menjati niti koristiti u komercijalne svrhe, odnosno sa ciljem postizanja profita.

This work is licensed under a
Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.

Ilustracije (PowerPoint)

– pogodno za prezentaciju na velikom ekranu ili platnu (6 Mb)

sačuvaj

Ilustracije (PDF)

– pogodno za štampu (3 Mb)

sačuvaj

Scena 12 – Novi Beograd

23. avgust 1957.

Pročitaj

Zadaci

Dodatni zadaci

Radionice

Pregled lokacija

Istraživački zadaci

Istorijske novine:

Istorijska izdanja novina se mogu naći na sledećim linkovima:

Narodna biblioteka Srbije

Univerzitetska biblioteka ”Svetozar Marković”

Važi za sve zadatke u kojima se preporučuje istraživanje starih izdanja novina.

Scena 1 – Dan na trkama

Istraži zašto je 3. septembar važan za početak Drugog svetskog rata.
Kakav je bio položaj Jevreja u nacističkoj Nemačkoj u tom istorijskom trenutku?
Analiziraj plakate sa slike i zaključi zašto se predratni Beograd smatrao jednom od važnih kulturnih prestonica na Balkanu.
Nemački vozači Manfred fon Brauhič i evropski prvak Herman Lang, obojica iz nemačkog tima Mercedes-Benc, smatrani su za favorite na velikoj automobilskoj trci u Beogradu. Ali trka je uzela neočekivano dramatičan tok i pobeda je obojici ipak izmakla. Istraži ko je pobedio, i šta se dogodilo? Da li je u trci učestvovao i neki srpski vozač? Koliko je bila dugačka staza oko Kalemegdana? Koju najveću brzinu su dostizali bolidi tokom trke? Koliko gledalaca je prisustvovalo trci?
Da li su na trci učestvovali vozači iz Francuske i Engleske? Objasni zašto?
Istraži kako su izgledali putnički automobili u to vreme.
Koji automobilski modeli su bili najpopularniji u Srbiji, i u Evropi?
(Sugestija: u okviru istraživanja možete posetiti Muzej automobila u Beogradu).
Istraži ko je bio Sava Šumanović?

Istorijske novine

1. ”Politika“ (3. i 4.) i „Vreme“ od 3. i 4. septembra 1939.

Pronađi i analiziraj vesti vezane za automobilsku trku.
Analiziraj i druge najvažnije vesti objavljene u novinskim izdanjima ta dva dana.
Pronađi vesti o otvaranju izložbe slikara Save Šumanovića.
Koliko dela je izloženo? Kome je namenjen sav prihod od izložbe?

2. „Vreme“, 3.9.1939. str 10 – vest o utakmici između Jugoslavije i Poljske.

Istraži i druge članke u tom izdanju. Zaključi zašto je neizvesno da li će se utakmica održati.

3. Prelistaj i ostale članke u ovim novinama.

Šta možemo zaključiti o političkoj situaciji u svetu, u Jugoslaviji i Srbiji?
Šta možemo zaključiti o svakodnevnom životu?

Scena 2 – Poseta sajmu

Kada je osnovan Beogradski sajam?
Zbog čega se Beogradski sajam smatra jednom od najznačajnijih modernizacijskih tekovina predratnog Beograda?
Kakav je bio položaj Jevreja u Kraljevini Jugoslaviji kada je počeo Drugi svetski rat u Evropi?
Kakav je položaj Jevreja u Nemačkoj u isto vreme?
Istraži gde, kada i kako se odvijalo emitovanje prvog televizijskog programa na Balkanu?
(Sugestija: istraži na internetu databaze istorijskih novina od 9-19. seprembra 1938)
Istraži kakve su sve izložbe i koji su razni tehnički i drugi noviteti bili predstavljeni na Sajmu tokom njegovog postojanja.
Odaberi nekoliko primera i napravi prezentaciju.

Zadaci na lokaciji

Istraži kako je izgledao Beogradski sajam pre Drugog svetskog rata. Pronađi na internetu istorijske fotografije i mapu različitih paviljona sajma. Neki od objekata su srušeni posle rata, neke novi objekti su izgrađeni, a neki od originalnih iz tog vremena su još uvek tu. Na lokaciji, pronađi istorijske građevine koje su postojale pre rata u vreme Beogradskog sajma. Istraži gde je bio ulaz u Sajam, i kojim putem su građani Beograda dolazili da posete Sajam. Napravi foto-reportažu.

Istorijske novine

1.“Beogradske opštinske novine“, 1. 5. 1940. str. 7 – ”Povodom ovogodišnjeg Beogradskog prolećnog sajma”

Istraži u kojim paviljonima su Aleksandar i njegov otac mogli razgledati automobile.
Objasni sa kojim poteškoćama su se organizatori Sajam suočili, pa čak razmišljali da li ga uopšte treba organizovati ove godine?
Istraži koliko posetilaca je bilo na prolećnom Beogradskom sajmu?
Navedi neke primere domaćih i inostranih firmi, kao i proizvode koje su izložili na prolećnom sajmu.

2.“Vreme“, 10.3.1940. rubrika ”Beogradski život” – ”Predavanja”, kao i ”Politika” od istog dana

Istraži o čemu je gdin Demajo držao predavanje u Jevrejskoj čitaonici.

3. Prelistaj i ostale članke u ovim novinama.

Šta možemo zaključiti o političkoj situaciji u svetu, u Jugoslaviji i Srbiji?
Šta možemo zaključiti o svakodnevnom životu?

Scena 3 – Bar micva

Potraži na internetu i saznaj šta je Bar micva?
Istraži na internetu u čemu je razlika između tradicionalnog jevrejskog kalendara i onoga koji mi koristimo?
Kako se zove kalendar koji mi koristimo? Istraži i navedi neke od različitih kalendara koji se danas koriste u svetu?
Istraži zašto Pavle više ne može da studira u Pragu, već razmišlja o tome da studira u Švajcarskoj?
Zbog čega u Beograd stižu jevrejske izbeglice iz Beča?
U razgovoru pred Sinagogom pominju se Kristallnacht i Anschluß Österreichs.
Istraži te pojmove. Zbog čega su beogradski Jevreji zabrinuti?

Istorijske novine

1. U „Politici“ je tog dana (12. maj. 1940) objavljen članak o tome da Čarli Čaplin snima novi film ”u najvećoj tajnosti”.

Istraži o kojem filmu se radi? Po kojoj sceni je ovaj film najviše poznat?
Razmisli zašto je Čarli Čaplin snimio taj film baš u to vreme, i šta je želeo njime da poruči?

2. Pogledaj rubriku ”Ženski svet” u listu „Politika“ od tog dana.

Istraži kako se u Beogradu i u drugim evropskim metropolama odevalo u to vreme

3. Pregledaj udarne vesti objavljene u „Politici“ tog dana i analiziraj šta se u to vreme dešava u Evropi.

Uporedi rubrike ”Ženski svet”, ”Šta mora znati savremeni borac”, i ”Tuđi humor”. Razmisli šta ih povezuje.
Zaključi do koje mere je rat koji besni Evropom prisutan u novinama. Objasni svoje zaključke.
Razmisli da li je celokupna situacija brinula građane Srbije? Zbog čega?

4. ”Vreme”, 26.1.1940. – Suđenje u Petrovgradu (danas Zrenjanin) sekretaru Ljotićevog ”Zbora”

5.”Vreme”, 5.2.1940. – Izveštaj godišnje skupštine jevrejske čitaonice u Beogradu

Istraži šta je to ”Ljotićev Zbor”? Zbog čega je u Petrvogradu suđeno sekretaru Ljotićevog ”Zbora”?
Koji stručnjaci su pozvani od strane suda da svojim ekspertskim znanjem utvrde da li su tvrdnje optuženog istinite?
Kakve su zaključke oni predstavili sudu?
Kako se takav kriminalni prestup stručno naziva? Da li zakon protiv takvih dela važi danas u Srbiji?
Istraži i zaključi kakav je položaj Jevrejske manjine u Srbiji u to vreme.

6. ”Vreme”, 6.3.1940. – Lažni pasoši za jevrejske izbeglice
7. ”Vreme” 13.3.1940. – Epilog afere sa falsifikovanim pasošima
8. ”Vreme” 2.4.1940. – 250.000 Jevreja se sprema da se iselu Palestinu

Istraži ko je advokat branilac na suđenju zbog nabavljanja lažnih pasoša.
Zbog čega Jevrejima iz raznih evropskih zemalja trebaju lažni pasoši? Otkud oni u Jugoslaviji?
Istraži u kakvoj je situaciji jevrejska zajednica u Nemačkoj, Austriji i Rumuniji.

9. Prelistaj i ostale članke u ovim novinama.

Šta možemo zaključiti o političkoj situaciji u svetu, u Jugoslaviji i Srbiji?
Šta možemo zaključiti o svakodnevnom životu?

Scena 4 – Hanuka 1940.

Istraži na internetu šta je Hanuka. Zašto se taj dan praznuje?
Koji su običaji vezani za taj praznik?
Istraži kako su izgledale igračke u to vreme? Uporedi sa igračkama danas.
(Sugestija: poseti Muzeju nauke i tehnike u Beogradu i pregledaj zbirku u odeljenju Muzeja igračaka.)
Istraži više o prodavnici ”Tivar”. Kakvo je to bilo preduzeće i koja mu je bila osnovna delatnost?
Pronađi na ilustraciji reklamu ”Šonda”.
Istraži šta je to ”Šonda”? Ko je bio Mihailo Mika Šonda i kakva je bila njegova sudbina?
Koje su tramvajske linije vozile kroz Beograd u to vreme?
Istraži kako je razvijan gradski saobraćaj u Beogradu pre Drugog svetskog rata?
Koliko tramvaja je stradalo u bombardovanju Beograda 1941. godine?
Uporedi Terazije pre rata i danas.
Da li i danas tramvaji prolaze Terazijama?
Za Hanuku se koristi svećnjak ”hanukija” koji ima osam krakova i deveti u sredini.
Ali osim hanukije koja se koristi za praznik Hanuka, Jevreji koriste još jedan specifičan svećnjak u drugim prilikama.
Istraži kakav je to svećnjak, kako se zove i kada se koristi.

Istorijske novine

1.”Politika” 5.10.1940, str. 6.

Analiziraj Uredbu kojom se Jevrejima u Jugoslaviji ograničava da trguju sa hranom.

2.”Politika” 6.10.1940, str. 8.

Analiziraj Uredbu o ograničenju školovanja lica jevrejskog porekla.

3.”Vreme” 6.10.1940, str. 6. i 7.

Analiziraj ove dve strane novina.

4.”Vreme” 16.10.1940, str. 6.

Analiziraj članke ”Somborsku čaršiju drže Jevreji” i ”Bez produžetka dozvole stranim državljanima Jevrejima u Skoplju”

Podseti se članaka iz prošle scene: ”Vreme” 26.1.1940. – Suđenje u Petrovgradu (danas Zrenjanin) sekretaru Ljotićevog ”Zbora”, i ”Vreme” 5.2.1940. – Izveštaj godišnje skupštine jevrejske čitaonice u Beogradu.
Uporedi i zaključi na koji način pojedini članci predstavljaju Jevreje u Jugoislaviji u februaru, a kako u oktobru 1940. Razmisli šta je uticalo na ovu promenu.

5. Prelistaj i ostale članke u ovim novinama.

Šta možemo zaključiti o političkoj situaciji u svetu, u Jugoslaviji i Srbiji?
Šta možemo zaključiti o svakodnevnom životu?

Scena 5 – Bombardovanje Beograda

Kada je počeo Drugi svetski rat na prostoru Jugoslavije?
Istraži na internetu koji su bili uzroci napada Sila Osovine na Jugoslaviju.
Zašto je šifrovani naziv za bombardovanje Beograda bio „Operacija odmazda“?
U koliko sati je počelo bombardovanje Beograda?
Razmisli zašto su Nemci izvršili bombardovanje baš tada.
Istraži ko je Brik Bradford?

Istorijske novine

1.”Politikin zabavnik”

Pronađi u arhivu na internetu ”Politikin zabavnik” koji Aleksandar čita sa Selmom.
Kojeg datuma je izašao taj broj ”Politikinog zabavnika”?
Koji se sve stripovi pojavljuju u tom broju?
Istraži kada je izašao prvi broj Politikinog zabavnika?

2. “Politika“ 3.4.1941. i 5.4.1941.

Pronađi članke ”Lažne vesti o lošem položaju Nemaca u Srbiji” i ”Inostrani listovi govore da je položaj Nemaca loš”
Zaključi zbog čega neki strani listovi objavljuju takve članke o Jugoslaviji?
Pronađi članke ”Uredba o vojnoj disciplini”, ”Više nego ikad, danas smo ujedinjeni” i ”Veliki vojni ukaz – unapređen veliki broj aktivnih i rezervnih vojnika”
Zaključi do koje mere se ratna opasnost ozbiljno približila Jugoslaviji.
Pronađi članak ”Francuska vlada i dalje uklanja Jevreje iz državne službe”.

3. Prelistaj i ostale članke u ovim novinama.

Šta možemo zaključiti o političkoj situaciji u svetu, u Jugoslaviji i Srbiji?
Šta možemo zaključiti o svakodnevnom životu?

Scena 6 – Okupacija

Istraži na internetu koliko je žrtava bilo u bombradovanju Beograda 1941.
Šta se dogodilo sa zgradom Narodne biblioteke, i sa knjigama i istorijskim dokumentima neprocenjive kulturne vrednosti koji su u njoj čuvani?
Šta se dogodilo sa Zoološkim vrtom?
Ko su folksdojčeri?
Zašto su okupatori tražili da se Jevreji registruju?
Zašto su morali da nose žute trake? Šta one simbolišu?
Navedi koje su sve zabrane donete za Jevreje na osnovu naredbi okupatorskih vlasti.
Istraži na internetu šta znači natpis „V“ na tramvaju?
Razmisli zašto su okupatori okačili zastave sa tim znakom po ulicama i zgradama i po tramvajima u Beograda?
Koji je bio cilj represivnih mera (pretnje, hapšenja, vešanja, javne egzekucije) okupatora nad civilnim stanovništvom?
Kakve akcije protiv okupatora i njegovih pomagača organizuje pokret otpora u Beogradu u toku leta 1941. godine?
Koji su ciljevi tih akcija? Nabroj nekoliko konkretnih primera akcija pokreta otpora.
Analiziraj i uporedi scenu 4 i scenu 6. Kako izgledaju Terazije pre i posle okupacije?
Kakvi su plakati nalepljeni na stubovima?

Zadaci na lokaciji

Pronađi na internetu, i među drugim izvorima, istorijske fotografije posledica bombardovanja Beograda. Napravi uporednu foto-reportažu o najznačajnijim lokacijama i građevinama koje su stradale u Bombardovanju, koristeći stare fotografije, i praveći nove na istim mestima.

Istorijske novine

1. ”Opštinske novine”, 26. 4. 1941.

Navedi koje su antijevrejske mere su objavljene u ovom broju.
Analiziraj male oglase na str. 4. i zaključi otkud toliko oglasa takve vrste.

2. “Opštinske novine“, 30.4.1941.

Navedi koje su antijevrejske mere su objavljene u ovom broju.
Analiziraj ”Saopštenje o pravnim propisima koje izdaju nemački zapovednici”.

3. ”Opštinske novine” 9.5.1941.

Navedi koje su antijevrejske mere su objavljene u ovom broju.

4. “Opštinske novine“, 11.5.1941, broj 29.

Analiziraj uvodni članak ”Rajh služi samo miru…” i nekoliko članaka na str. 1. i 2.
Razmisli da li ti članci objektivno prenose stvarno stanje stvari?
Istraži šta je i po čemu se odlikuje propaganda?
Istraži ko je bio najpoznatiji tvorac propagande u nacističkoj Nemačkoj.
Pogledaj oglas pod ”Razno” na str. 4. na nemačkom i srpskom jeziku.
Uoči diskriminatorske elemente u oglasu. Koji elementi nacističke ideologije prožimaju ovaj oglas?

5. “Opštinske novine“, 27.5.1941, broj 35.

Navedi koje su antijevrejske mere su objavljene u ovom broju.
Analiziraj kakav se program pušta na radiju za vreme okupacije.
Pročitaj upozorenje Krajskomandature građanima Beograda u vezi ophođenja prema nemačkim vojnicima.
Zaključi kakva atmosfera vlada u Beogradu i kakav je odnos između okupatora i stanovništva grada?
Istraži ko je Dragomir Dragi Jovanović koji je potpisnik nekoliko naredbi objavljenih u ovom broju.

6. ”Opštinske novine” 2.6.1941, broj 51 str. 3.

Pročitaj izveštaj o filmu ”Večiti Juda”.
Zaključi s kojim ciljem je Filmski odsek Namačkog ministarstva za propagandu izradilo ovaj film?
Zbog čega se Jevreji prikazuju i opisuju kao da ”nisu ljudska bića već paraziti”?
Razmisli zašto se baš u ovom trenutku takav film prikazuje u Srbiji?

7. ”Opštinske novine” 7.6.1941, br 56.

Pronađi naredbu da se svi Jevreji moraju prijaviti policiji na Tašmajdanu.
Zaključi s kojim ciljem su pravljeni spiskovi Jevreja?
Pronađi naredbu građanstvu da prijave radio aparate.
Razmisli zašto okupator zahteva da se svi radio aparati prijave?

8. Prelistaj i ostale članke u ovim novinama.

Šta možemo zaključiti o političkoj situaciji u svetu, u Jugoslaviji i Srbiji?
Šta možemo zaključiti o svakodnevnom životu?

Scena 7 – Bekstvo

Zbog čega su Jevreji morali da se javljaju svako jutro na zborno mesto na Tašmajdanu?
Objasni šta je značila naredba „100 za jednog“.
Zašto ih transportuju prema Autokomandi?
Šta se tamo nalazilo za vreme Drugog svetskog rata?
Kada je skočio sa kamiona, razmisli gde je Pavle mogao da pobegne?
Razmisli gde je sve bio dok nije stigao do partizana?
Da li je neko morao u tome da mu pomogne?
Istraži šta je priznanje ”Pravednik među narodima”?
Navedi nekoliko primera ”Pravednika” u Srbiji.
Analiziraj koji isti lik se pojavljuje na ilustracijama 2, 4, 6 i 7, osim Aleksandrovog oca?
Analiziraj kakva je njegova uloga pre, i za vreme okupacije?

Zadaci na lokaciji

Napravi foto-reportažu o sceni 7:

gde su se Jevreji ujutro prijavili,
gde su u toku dana bili na prinudnom radu, i
gde je otprilike Pavle iskočio sa kamiona i pobegao.
Mi ne možemo znati tačno kojim putem je Pavle pobegao, jer o tome nemamo nikakve podatke. Napravi analizu na lokaciji, i sačini foto priču o tome kojim putem je Pavle možda bežao sa tog mesta, i gde mu je tu negde u okolini bilo najzgodnije da se sakrije dok Nemci nisu odustali od potere i odvezli se dalje sa ostatkom zarobljenika putem Topovskih šupa.

Scena 8 – Sinagoga za vreme okupacije

Istraži više o svakodnevnom životu građana Beograda za vreme okupacije. Koje su ih sve teškoće zadesile?
Zaključi kako su se Jevreji za vreme okupacije snalazili i preživljavali, s obziorm da su im bila uskraćena mnoga prava?
Razmisli koje antijrevrejske mere i naredbe su posebno pogađale Jevreje kada je u pitanju snabdevanje?
Kakva je bila namena Sinagoge tokom okupacije?
Zašto su Nemci odabrali baš zgradu Sinagoge?
Istraži da li ta zgrada i danas postoji i kakva je njena namena?
Uporedi situaciju u kojoj su se nalazili Jevreji pre i posle okupacije kroz uporednu analizu scena 2. i 8.
Analiziraj susret Aleksandrovog oca Riharda sa gospodinom Demajom na Beogradskom sajmu (scena 2) s jedne,
i kako se Aleksandrova majka pripremala da izađe iz stana, i kako se osećala na ulici (scena 8), sa druge strane.
Uporedi ilustracije scene 3. i scene 8.
Opiši kakva je razlika. Objasni šta se dogodilo.
Istraži šta je Roš-hašana i kakvi se običaji vezuju za taj praznik?

Zadaci na lokaciji

Napravi foto-reportažu o Sinagogi Sukat Šalom.
Istraži da li je u Beogradu bilo još sinagoga pre Drugog svetskog rata?
Šta se desilo sa njima? Napravi fotografije tih lokacija.
(Sugestija: poseti Jevrejski istorijski muzej u Beogradu)

Scena 9 – Rastanak s ocem

Kakva je bila prevashodno namena koncentracionog logora Topovske šupe?
Koji su osnovni motivi rukovodili Nemace da streljaju Jevreje u okupiranoj Srbiji?
Ko su sve bili zatvorenici u logoru Topovske šupe?
Analiziraj koji isti lik se pojavljuje na ilustracijama 2, 4 i 6, i po čemu možemo da zaključimo da je i on zatvoren u logoru Topovske šupe? Zaključi zašto je zatvoren.
Istraži šta se danas nalazi na mestu logora Topovske šupe?
Dan ranije, 29. septembra 1941. godine, u jednoj drugoj zemlji desio se jedan od najstrašnijih zločina nad Jevrejima u toku Drugog svetskog rata. Istraži o kojem zločinu se radi. Navedi gde su sve izvršena masovna ubistva Jevreja u Istočnoj Evropi od početka operacije ”Barbarosa” – napada na Sovjetski savez, do kraja oktobra 1941.
Po jevrejskom verovanju, Jom Kipur je dan kada čovek može da moli da mu se oproste zaveti koje ne može ispuniti. O kojem zavetu govori Rihard? Zašto misli da taj zavet neće moći ispuniti? Razmisli zbog čega Rihard kaže da više ”nema vremena” da Aleksandar bude dete?
Istraži zašto se Jom Kipur smatra za jedan od najvećih jevrejskih praznika.
Ko je bio Jona prema biblijskom predanju?

Zadaci na lokaciji

Napravi foto-reportažu o mestu na kojem je bio logor Topovske šupe.
Istraži koje građevine, koje su nekada služile kao logor, su još uvek tamo? Kako danas izgledaju?
Pronađi spomen ploču posvećenu žrtvama logora.

Scena 10 – Odlazak na Sajmište

Zašto se 8. decembar smatra jednim od ključnih datuma kada govorimo o Holokaustu na prostoru nemačke okupacione oblasti u Srbiji?
Istraži šta se prethodno dogodilo sa većinom jevrejskih muškaraca na prostoru Srbije?
Navedi šta je okupator naredio da Jevreji mogu poneti sa sobom prilikom prijave u dvorištu Specijalne policije u ul. Džordža Vašingtona.
Zaključi zašto su Nemci tražili da Jevreji ”dobro zaključaju stanove” i zašto im je bilo naređeno da predaju ključeve?
Istraži šta je bilo posle sa imovinom Jevreja?
Istraži šta se danas nalazi na mestu gde je nekada bila Specijalna policija za Jevreje?
Istraži kada i kako je srušen most Kralja Aleksandra?
Objasni zašto je Aleksandar ostavio svoj crveni automobil Bogdanu?
Jedan drugi događaj koji se desio dan ranije, daleko od Beograda, praktično na drugoj strani planete, imao je veliki značaj za dalji tok Drugog svetskog rata.
O kojem događaju se radi? Zaključi zašto je taj događaj važan za dalji tok Drugog svetskog rata.

Zadaci na lokaciji

Napravi foto-reportažu o putu porodice Frelih 8. decembra 1941. godine:

od njihovog stana,
do Specijalne policije za Jevreje,
do mesta na kojem je bio pontonski most pored srušenog mosta Kralja Aleksandra,
sve do Jevrejskog logora na Sajmištu.

Pronađi istorijske fotografije odvođenja Jevreja u logor na Sajmištu, kao i istorijske fotografije lokacija i građevina koje se nalaze na tom putu. Fotografiši te lokacije i građevine, i predstavi kako su ta mesta izgledala nekada, i kako izgledaju danas.

Scena 11 – Dušegupka

Sa kojom svrhom je osnovan logor na Starom sajmištu (Jevrejski logor Zemun)?
Istraži gde su Nemci prvi put koristili gasni kamion (dušegupku) za likvidaciju zatočenika.
Istraži kako su se zvali dvojica SS oficira koja su vozila dušegupku.
Zašto je nemački oficir delio deci bombone pre ulaska u gasni kamion?
Koje marke je bio gasni kamion – dušegupka? Gde je ranije u priči Aleksandar video autobus iste marke?

Zadaci na lokaciji

Istraži kako je izgledao Jevrejski logor na Sajmištu. Pronađi na internetu mapu logora i raspored paviljona. Neki od objekata su srušeni posle rata, neke novi su izgrađeni, a neke od originalnih građevina iz vremena logora su još uvek tu. Na lokaciji, pronađi istorijske građevine koje su postojale i koje su korštene u vreme postojanja logora. Istraži gde je bio ulaz u logor, i kojim putem je do logora stizao gasni kamion – dušegupka. Pronađi spomen-ploče i spomenike žrtvama. Napravi foto-reportažu.

Scena 12 – Novi Beograd

Zašto je 20. oktobar važan datum u istoriji grada Beograda?
Istraži ko je sve učestvovao u borbama za oslobođenje Beograda?
Među likovima koje smo upoznali u priči, analiziraj ko je sve iz Pavlove porodice, stradao u Holokaustu?
Kako je Pavle uspeo da preživi rat, dok su praktično svi njegovi stradali?
Istraži na koje sve načine su Jevreji koji su preživeli Holokaust uspeli da se spasu?
Navedi nekoliko primera.
Zaključi na koji način su Pavle i Bogdan svojim delima doprinosili da se očuva sećanje na žrtve Holokausta,
i na koji način su doprinosili prevazilaženju posledica rata i stradanja?
Uporedi ilustracije scena 10, 11. i 12. Objasni svojim rečima šta se dešava na tim ilustracijama.

Zadaci na lokaciji

Napravi foto-reportažu o svim lokacijama koje se pominju u svih 12 scena priče Crveni automobil. Napravi intervju sa prolaznicima (snimi video intervju, ili samo zvučni zapis, ili jednostavno zapiši) i pitaj ih da li znaju šta se dešavalo na ovim lokacijama za vreme Drugog svetskog rata. Posle, u razredu, napravi uporednu prezentaciju ilustracija priče, fotografija lokacija, i izveštaj o prikupljenim intervjuima.

Dodatni zadaci

Priča Crveni automobil u širem istorijskom kontekstu

Sačini hronologiju svih scena (grafičku prezentaciju u vremenu) priče Crveni automobil i unesi tačne datume po scenama na vremensku liniju. Zaključi koji su događaji u Evropi i Srbiji imali važan uticaj na dešavanja u priči i sudbine glavnih junaka. Ubaci te događaje u svoju vremensku liniju priče Crveni automobil. Prezentuj i objasni zašto misliš da su baš ti istorijski događaji važni za priču Crveni automobil.

Odgovorni za zločine

Istraži koji su nemački oficiri i komandanti bili uhapšeni zbog zlodela počinjenih u Srbiji, i isporučeni Jugoslaviji da im se sudi. Navedi neke primere.
Istraži koji su nemački oficiri i komandanti bili uhapšeni zbog zlodela počinjenih u Srbiji, ali im je suđeno drugde. Navedi neke primere.
Istraži koji nemački oficiri i komandanti koji su počinili zločine u Srbiji, nisu nikada uhvaćeni, ili su pušteni na slobodu. Navedi neke primere.
Istraži koji su srpski kolaboracionisti i izdajnici bili uhapšeni i suđeni zbog njihovog učešća u zločinima počinjenim u Srbiji. Navedi neke primere.

Otpor i pomoć

Istraži koliko jugoslovenskih Jevreja je učestvovalo u narodnooslobodilačkoj borbi za oslobođenje naše zemlje?
Pronađi nekoliko primera poznatih (ženskih i muških) jevrejskih boraca. Odaberi nekog od njih i pripremi prezentaciju o njenom ili njegovom životu i borbi.
Pronađi primere ”Pravednika među narodima” – ljudi koji su rizikovali svoj život da pomognu i spasu Jevreje u Srbiji za vreme Holokausta.
Odaberi neki od primera i pripremi prezentaciju. Objasni ko je pomogao, kome, na koji način, i šta se na kraju desilo: da li je neko bio uspešno spašen, i šta je sa spašenim bilo nakon rata.
Takođe, istraži kakve su kazne pretile onima koji pomažu Jevreje za veme okupacije.

Staro sajmište posle rata

Istraži šta se dešavalo na mestu bivšeg Sajma i bivšeg logora u periodu posle rata. Koje su sve nove građevine podignute i za šta su korištene?
Koji poznati srpski umetnici su koristili taj prostor? Koja čuvena pozorišna predstava je tu imala svoju premijeru 1953. godine?
Istraži za šta se danas koriste objekti na starom sajmištu (stari, originalni iz vremena Sajma i logora, kao i novi, izgrađeni posle rata do danas). Napravi mapu i označi stare i nove objekte, i njihovu namenu.
Napravi uporedne mape objekata Beogradskog sajma, logora na Sajmištu, i danas. Obeleži kako su se objekti zvali, odnosno za šta su korišteni nekada, i danas.

Posebna radionica:

Perspektiva zločinca

Izjave nemačkih oficira i vojnika o streljanjima Jevreja u Srbiji

(date na ispitivanjima i suđenjima nakon rata)

Izjava jednog nemačkog poručnika:
„Kada su određeni za streljanje dovedeni do jame, gde su posle streljanja ubačeni, prema uputstvu koje sam dobio, saopštio sam im da su po naređenju firera Adolfa Hitlera zbog partizanske aktivnosti osuđeni na smrt. Tom prilikom koristio sam nemački jezik. Da li su zatvorenici to razumeli, izmiče mom saznanju.“
Izveštaj nemačkog poručnik Valtera:
„Streljanje isprva nije ostavilo utisak na moje vojnike. Ali drugog dana već se moglo primetiti da pojedinci nemaju nerava da vrše streljanja duže vreme. Moj lični utisak je da se za vreme streljanja ne javlja nikakav duševni otpor, ali se to javlja kasnije kada čovek uveče na miru o tome razmišlja“.
Iskaz nemačkog vojnika iz jedinice koja je davala vojnike za streljanje:
Na pitanje šta je uradio kada je video da se radi o mnogim starijim civilima koji, očigledno, nisu ni mogli da učestvuju u borbi protiv nemačke vojske, odgovorio je, ležerno: ”Protiv toga se nisam bunio, jer je ovde u Srbiji bilo sigurnije nego ići u Rusiju, pa i po cenu stradanja nevinih ljudi, a onima koji prilikom streljanja nisu odmah ubijeni, da se ne bi mučili, metkom u glavu skraćene su muke”.
Nemački major, govoreći 1962. o streljanjima Jevreja u Srbiji rekao je:
„Nisam doživljavao izvršavanje tih naređenja nečim nečovečnim ili nepravednim. Vaspitan sam da naređenja izvršavam i prema tadašnjem shvatanju nisam imao prava da odbijem naređenja“

(Izvor: Teodor Kovač „Banatski Nemci i Jevreji“, Zbornik broj 9 Jevrejskog istorijskog muzeja u Beogradu 2009. Godine)

Prikrivanje i uništavanje tragova zločina

Gotovo svi Jevreji u Srbiji su ubijeni do kraja maja 1942.

Novembra 1943. stigla je u Beograd „specijalna komanda 1005″ sa glavnim zadatkom da se užurbanim akcijama zatru tragovi masovnih ubistava. Na stratištima oko Beograda, Niša, Petrovgrada (današnji Zrenjanin) i drugim mestima, četiri meseca je trajalo iskopavanje leševa, od kojih su načinili lomače i spalili ih da bi bilo teže identifikovati žrtve i utvrditi tačan broj ubijenih. Među ovim telima bila si i tela jevrejskih žrtava: streljanih, i onih koji su ugušeni u dušegupci.

Zadatak:

Analiziraj odnos nemačkih vojnika i oficira prema žrtvama. Kako oni opravdavaju ubistva? Da li se osećaju krivima? Da li su svesni da čine zločin?

Objašnjenja i manje poznati pojmovi iz jevrejske kulture i tradicije

Zbirni pregled svih objašnjenja i pojmova pomenutih u priči

Jevrejska čitaonica

Jevrejska čitaonica (u Beogradu) – biblioteka i kulturni centar koji je radio u Jevrejskom domu u ulici Kralja Petra 71 u periodu od 1929. do 1941. i koji je bio poznat po popularnim predavanjima koja su držali ugledni članovi jevrejske zajednice ali i svi važniji intelektualci međuratnog Beograda.

Bar micva

Bar micva – jevrejsko versko punoletstvo. Kada napune 13 godina jevrejski dečaci postaju punoletni – odgovorni za svoje postupke i u okviru zajednice ih smatraju ravnopravnim članovima. Na taj dan se dečaci prvi put pozivaju da čitaju Toru i od tog dana nadalje se računaju u minjan – broj od 10 punoletnih Jevreja koji su neophodni kako bi se celokupna služba održala. Ovaj obred donekle postoji i za devojčice, zove se bat micva i vrši se kada devojčica napuni 12 godina.

Sinagoga

Sinagoga – (od gr. συναγογε „skupština, okupljanje“ – heb. Beit Knesset (בית כנסת) „kuća okupljanja”) prostor u kome se, u Judaizmu, odvija molitva a koji se, izvan službe, može koristiti i za koncerte, predavanja i druge vrste okupljanja.

”Eškenaski obred” / Eškenazi

”Eškenaski obred” / Eškenazi – Danas je uobičajeno da se kaže Aškenazi. Aškenazi su Jevreji koji su se naselili u Centralnoj i Istočnoj Evropi i Rusiji i čiji je maternji jezik jidiš – vrsta izmenjenog nemačkog sa hebrejskim i slovenskim rečima. Aškenazi su poznati po negovanju humora i specifične muzike koja se zove klezmer. Aškenaska služba se razlikuje od sefardske ne samo po jeziku koji se koristi već i po melodijama. Osim Aškenaza, druga velika grupa Jevreja su Sefardi, koji su na Balkan stigli iz Španije. Maternji jezik sefardskih Jevreja zvao se ladino. I Sefardi i Aškenazi su u Srbiji govorili srpski jezik.

13. sivan 5684.

13. sivan 5684. – 15. Jun 1924. datum postavljanja kamena temeljca za aškenasku sinagogu Sukat Šalom u Beogradu. Jevreji računaju vreme po jevrejskom kalendaru. Meseci u godini imaju sledeće nazive: Tišri, Hešvan, Kislev, Tevet, Ševat, Adar, Nisan, Ijar, Sivan, Tamuz i Elul. 2017. godina je po jevrejskom kalendaru 5777.

Mikve

Mikve – (heb. מִקְוֶה / מקווה) – ritualno kupatilo. Velikom broju obreda u judaizmu prethodi potapanje u vodu u ritualnom kupatilu. Mikve se gradi prema strogo utvrđenim pravilima i osim stajaće vode, obavezno mora da ima i „živu vodu“ tj. kišnicu ili neki slobodni vodeni tok. U mikve se ne potapaju samo ljudi već – uoči određenih praznika, npr. Pesaha – i posuđe kako bi se pročistilo.

...škola, kancelarije, mikve, gimnastička sala i stanovi

”…sinagoga, a u okviru koje su i škola, kancelarije, mikve, gimnastička sala i stanovi…” – Zbog strogih propisao o Šabatu, tokom koga je veliki deo radnji zabranjen kao što su vožnja, prenošenje stvari čak i preterano kretanje uobičajeno je da se stanovi za rabina, gabaja i kantora – dakle za sve one koji su neophodni za službu – nalazi u istoj zgradi. Iz verskih razloga se u okviru sinagoge nalazi i ritualno kupatilo – mikve, a iz praktičnih razloga i škola (učenje je dozvoljeno na Šabat), društvene prostorije i kancelarija.

Gabaj

Gabaj – osoba koje pomaže rabinu tokom službe a može imati i druga, administrativna zaduženja u sinagogi.

Rabin

Rabin – kod Jevreja, učitelj Tore. U sinagogi najčešće rabin vodi službu, stara se o sprovođenju svih ritualnih zakona i organizuje razne vrste učenja.

Talit

Talit – molitveni šal bele boje sa plavim ili crnim prugama koji se ogrće preko odeće tokom službe. Dečaci ga na poklon dobijaju posle obreda bar micva.

Kipa

Kipa – obredna kapica koju Jevreji nose tokom službe i na groblju, ortodoksni Jevreji i sve vreme. Ima funkciju da čoveka stalno podseća na prisustvo boga.

Sukat Šalom

Sukat Šalom – “Koliba mira”

Mazal tov

Mazal tov – izraz kojim se želi dobra sreća.

Šabat

Šabat – subota, sedmi dan, dan odmora, najveći praznik u Judaizmu tokom koga prestaje fizički rad i kretivni rad i poslovna aktivnost. Počinje pre zalaska sunca u petak i traje do nakon zalaska sunca u subotu. Prema prvoj knjizi Mojsijevoj, koja se zove i Postanak, Gospod je svet stvori za šest dana i zatim se sedmi dan odmarao. Za Jevreje koji žive strogo po propisima Judaizma ovog dana je bilo kakav rad najstrože zabranjen: paljenje vatre (u moderno vreme čak paljenje sijalica, pozivanje lifta, gledanje televizije, fotografisanje, čak i prolaženje kraj vrata koja se sama otvaraju), nošenje, plaćanje i pisanje (čitanje je dozvoljeno). Čak je i hodanje ograničeno. Propisi u vezi sa Šabatom su naročito strogi i jako kompleksni i potrebno je par godina učenja kako bi se pravilno savladali. Propisi za Šabat se mogu prekršiti kako bi se spasio život ili pomoglo nekom u nevolji.

”...beže put Palestine”

”…beže put Palestine” – Palestina, tj. Izrael, je istorijska postojbina Jevreja koji su se u njoj naselili nakon izlaska iz Egipta negde u 13 v.p.n.e. Tada se zvala Kanan. U njoj su Jevreji osnovali svoju prvu državu i izgradili dva hrama. Nakon rušenja Drugog hrama, 70. g.n.e. od strane Rimljana, Jevreji su proterani iz svoje prapostojbine i našli su se u galutu – dijaspori, rasuti svuda po Evropi i svetu. Kako bi izbrisali sećanje na Jevreje i njihovu zemlju, Izrael, Rimljani su uveli naziv Palestina. Do 1918. godine bila je deo Osmanske imperije. Pre Drugog svetskog rata je ova teritorija bila pod Britanskom upravom. Još od kraja 19. veka Jevreji iz Evrope i Amerike odlaze u Palestinu, koja je u to doba slabo naseljena, uglavnom pustinjska zemlja, otkupljuju zemlju od arapskih veleposednika i počinju da je navodnjavaju i obrađuju te tako stvaraju prva urbana naselja i gradove. Nakon formiranja države Izrael, 14. maja 1948. godine Jevreji su bili u prilici da se, nakon skoro 2000 godina ponovo vrate u svoju zemlju i nazovu je originalnim imenom.

Hanuka

Hanuka – osmodnevni praznik svetlosti i slobode, slavi se 25 dana jevrejskog meseca kisleva (najčešće je to mesec decembar) kao sećanje na pobedu Makabejaca nad grčkom vojskom u 2. v.p.n.e. Nakon izvojevane pobede pristupilo se pročišćenju i osvećenju Hrama. Pronađeno ulje za veliku menoru u Hramu bilo je dovoljno za samo jedan dan, ali je ono gorelo punih osam dana i noći – tačno onoliko vremena koliko je bilo potrebno da se spremi nova količina ulja. Pobeda Makabejaca nad paganskom grčkom vojskom kao i posvećenja Drugog Hrama, označili su obnovu Judaizma i uspostavljanje političke nezavisnosti jevrejskog naroda. Stoga praznik Hanuka predstavlja i proslavu jevrejske nacionalne nezavisnosti.

Hanukija

Hanukija – osmokraki tj. devetokraki svećnjak koji se pali za praznik Hanuku, svakog dana po jedna svećica više. Svećica u sredini služi za paljenje ostalih svećica. Hanukija se nikada ne koristi za osvetljavanje prostorije.

nes gadol, aja šam

nes gadol, aja šam – Običaj je da se za Hanuku deca igraju čigrom koja ima četiri strane na kojoj su ispisana hebrejska slova nun, gimel alef i šin koja pretstavljaju početak reči “nes gadol, haja šam” – “Veliko čudo se desilo tamo” (ova rečenica se koristi u dijaspori, u Izraelu glasi „nes gadol haja po“ – „veliko čudo se desilo ovde“. Deca bacaju ovu čigru koja se na jidišu zove drejdel a u modernom hebrejskom sevivon.

Juda Makabi

Juda Makabi – sin sveštenika Matatije iz Hašmonejske dinastije i njegovo četvoro braće organizovali su pokret otpora protiv grčke okupacije u 2. v.p.n.e. Primenjujući taktiku gerilskog ratovanja, Makabejci su uspeli da isteraju znatno moćniju grčku vojsku iz svoje zemlje. Postoji više tumačenja otkuda potiče Judin nadimak Makabi (aram. maqquaba, hebr. makebet – čekić) i šta on znači. Prema jednom tumačenju, ovaj nadimak je nastao zbog strategije koju je Juda Makabi koristio kada se poput malja njegova vojska zaletala i tokom kratkih sukoba nanosila velike gubitke protivnicima. Prema drugim tumačenjima, ovaj nadimak je akronim jednog stiha iz Tore, koji je Juda stalno izgovarao dok je bodrio svoje vojnike na bojnom polju ali i akronim punog imena njegovog oca Matatije (Mattatyahu Kohen Ben Yochanan).

Hram – Jerusalimski hram

Hram – Jerusalimski hram (hebr. בֵּית־הַמִּקְדָּשׁ‎, Bet HaMikdash) je serija građevina koje su se nalazile na Brdu hrama u Jerusalimu. Prema Bibliji, Prvi hram je izgradio kralj Solomon 957 g.p.n.e. a uništili ga 586 g.p.n.e. Vavilonci. Hram je obnovljen 538 g.p.n.e. Poslednja velika obnova se vezuje za Heroda Velikog koji je hram obnavljao tokom 1. v.p.n.e. Taj Drugi hram su uništili Rimljani 70 g.n.e. Do uništenja, hram je predstavljao centralnu tačku jevrejske religioznosti. Od arhitektonske strukture hrama danas je ostao samo zapadni zid platforme koji je poznat kao Zid plača. Na platou na kome se nekada nalazio hram danas se nalaze džamije Al Akasa i Kupola na steni.

”Namerno nas drže na Šabat!”

”Namerno nas drže na Šabat!” – Šabat je najveći praznik tokom koga je najstrože zabranjen rad. Prisiljavajući Jevreje da rade za Šabat Nemci su želeli da ih posebno ponize i povrede.

Roš-hašana, jevrejska Nova godina

Roš-hašana, jevrejska Nova godina. Proslavlja se prvog i drugog dana sedmog jevrejskog meseca tišrija. Po atmosferi nije radostan već ozbiljan praznik jer se tokom njega čovek preispituje za svoja dela prethodne godine, kaje se i moli Gospoda da ga ne osudi. Tokom ovog praznika običaj je da se jede hrana koja ima određenu simboliku kao što su jabuke i med – kako bi godina bila slatka. Takođe se jede i glava jagnjeta ili ribe kako bi u narednoj godini „bili prvi, a ne poslednji.“

Davidova zvezda

Davidova zvezda – heksagram, u moderno doba uobičajen simbol jevrejskog identiteta i judaizma koji se nalazi i na izraelskoj zastavi. Interesantno je da se ovaj simbol pojavljuje kao isključivo jevrejski tek od 19. veka. Pre tog doba, često se može pronaći kao dekorativni elemenat u crkvama.

Ner hahajim (za život), ner hanešama, (za dušu)

Ner hahajim (za život), ner hanešama, (za dušu). Uoči Jom Kipura se pale sveće za život i za zdravlje i za sećanje na duše preminulih roditelja. Obe sveće moraju da budu toliko velike da gore ceo praznik.

Erev (veče) Jom Kipur

Erev (veče) Jom Kipur – svaki jevrejski praznik počinje veče uoči dana tokom koga se proslavlja. Dakle, erev Jom Kipur je veče uoči praznika Jom Kipur.

Jom Kipur

Jom Kipur – posle Šabata, najvažniji praznik u Judaizmu. To je dan pokajanja tokom koga se, uz najstroži post bez hrane i vode, ljudi kaju za sve što su u prethodnoj godini loše uradili i mole Gospoda da ih upiše u „knjigu života.“ To je i dan pomirenja i praštanja. Praznuje se desetog dana sedmog meseca tišrija. Jom Kipur je kraj desetodnevnog ciklusa pokajanja koji počinje na Roš hašana.

Niniva, grad greha i bezboštva, Jona i riba

Niniva, grad greha i bezboštva, Jona i riba – Niniva, stari asirski grad u Gornjoj Mesopotamiji je u 7 v.p.n.e. bio najveći grad na svetu. Prema biblijskoj knjizi o Joni, Gospod je namerio da uništi grad zbog njegovog greha. Stoga šalje proroka Jonu da to obzani građaninam Ninive ali on pokušava to da izbegne bežeći preko mora. Na moru brod doživi veliku oluju i mornari bace Jonu u more želeći da izbegnu Božiji gnev. U moru Jonu progut velika riba (kit). Jona provodi tri dana u utrobi velike ribe, kaje se i biva spašen. Odlazi u Ninivu koja biva pošteđena Božijeg gneva zbog toga što su se njeni građani pokajali.

”Oprosti mi Bože taj zavet...”

”…oprosti mi Bože taj zavet…” – na Jom Kipur se opraštaju zaveti koje je čovek dao prethodne godine, bilo da su stvarni ili simbolički.

Lo alehem

lo alehem – (greh) ne na vašu dušu (već na moju), odnosno ”ja preuzimam greh umesto vas”.

Baruh šem kevod malhuto leolam

Baruh šem kevod malhuto leolam – Neka je blagosloveno njegovo sveto ime i njegovo carstvo do veka

Kol nidre

Kol nidre – svi zaveti. Početne reči pevane molitve kojom počinje praznik Jom Kipur. U njoj se Gospod moli da oprosti zavete date u prethodnoj godini.

Bezrat ašem

Bezrat ašem – sa Božijom pomoći

Pismo:

Impresum

Tekst i scenario: Miško Stanišić
Ilustracije: Silva Vujović
Istraživač i konsultant: dr Čedomila Marinković

Crveni automobil: pregled scena, lokacije i zadaci za istraživanje

Sačuvaj materijale za prezentaciju:

Uslovi korištenja

Pregled scena

Scena 1 – Dan na trkama

Scena 2 – Poseta sajmu

Scena 3 – Bar micva

Scena 4 – Hanuka 1940.

Scena 5 – Bombardovanje Beograda

Scena 6 – Okupacija

Scena 7 – Bekstvo

Scena 8 – Sinagoga za vreme okupacije

Scena 9 – Rastanak s ocem

Scena 10 – Odlazak na Sajmište

Scena 11 – Dušegupka

Scena 12 – Novi Beograd

Dodatni zadaci

Pregled lokacija

Istraživački zadaci

Istorijske novine:

Scena 1 – Dan na trkama

Istorijske novine

Scena 2 – Poseta sajmu

Zadaci na lokaciji

Istorijske novine

Scena 3 – Bar micva

Istorijske novine

Scena 4 – Hanuka 1940.

Istorijske novine

Scena 5 – Bombardovanje Beograda

Istorijske novine

Scena 6 – Okupacija

Zadaci na lokaciji

Istorijske novine

Scena 7 – Bekstvo

Zadaci na lokaciji

Scena 8 – Sinagoga za vreme okupacije

Zadaci na lokaciji

Scena 9 – Rastanak s ocem

Zadaci na lokaciji

Scena 10 – Odlazak na Sajmište

Zadaci na lokaciji

Scena 11 – Dušegupka

Zadaci na lokaciji

Scena 12 – Novi Beograd

Zadaci na lokaciji

Dodatni zadaci

Priča Crveni automobil u širem istorijskom kontekstu

Odgovorni za zločine

Otpor i pomoć

Staro sajmište posle rata

Perspektiva zločinca

Izjave nemačkih oficira i vojnika o streljanjima Jevreja u Srbiji

Prikrivanje i uništavanje tragova zločina

Zadatak:

Objašnjenja i manje poznati pojmovi iz jevrejske kulture i tradicije

Podeli: