Crveni automobil – Scena 1 – Dan na trkama

Tog dana nad Beogradom je osvanuo predivan letnji dan. Aleksandar je uzbuđen – danas se u Beogradu održava velika auto-trka na stazi oko Kalemegdana! Kalemegdanski park se ugnezdio oko stare tvrđave koja je vekovima čuvala Beograd na uzvišenju sa kojeg se prostirao najlepši pogled na ušće Save i Dunava. Sa svojim najboljim drugarom iz razreda Bogdanom o ovoj trci je razgovarao već nedeljama. Aleksandrov otac Rihard je održao obećanje da će ih obojicu povesti na trke, pa su na tribine preko puta francuske ambasade stigli još rano ujutro. Spremni da na trkama provedu celi dan, poneli su korpu sa hranom. Desetine hiljada Beograđana se izmešalo sa zelenilom Kalemegdana. Uzbuđenje posetilaca je raslo sa žamorom i odjecima uzvika uličnih prodavaca koji su nudili semenke, vruće perece, đevreke, bozu, klaker i kabezu.

Sa njima je bio i Pavle, Aleksandrov brat od strica. Dečak je veoma voleo Pavla. Pavle je bio desetak godina stariji i Aleksandru je bio veliki uzor. Krišom je pokušavao da namesti razdeljak na isti način kako je to Pavle radio, tako da mu jedan pramen malo padne na čelo. Pošto ga je mama uvek detaljno začešljavala da bude “uredan”, Aleksandar je taj Pavlov pramen doživljavao kao veoma značajan dokaz zrelosti i nezavisnosti. Kada budem odrastao, nosiću kosu kako ja želim, mislio je u sebi.

Ali, tog dana sve je bilo posvećeno trkama. Bogdan i Aleksandar su već ranije istražili sve što su mogli da pronađu o vozačima i automobilima.

– U Beogradu su čak četiri prvaka sveta! – sa uzbuđenjem je ponavljao Bogdan.
Ljudi su uzbuđeno govorili o poznatim vozačima trkačkih automobila. Da li će jugoslovenski vozači Boško Milenković i Pavle Melamed moći da se suprotstave sjajnom Nuvolariju – letećim Italijanom, i nemačkim šampionima Manfredom von Braučičem, Langom i Milerom? Osećalo se vidno razočaranje zbog vesti da su francuske i britanske zvezde Žan-Pjer Vimil, Rene Le Bež i Kat Harison otkazale svoje učešće. Prodavači novina uzvikivali su u daljini „Borbe u Poljskoj traju, gospodin Musolini predlaže prekid neprijateljstava i vanrednu konferenciju Engleske, Francuske, Nemačke, Italije i Poljske“.
Aleksandar i Bogdan su dugo raspravljali o tome koji je bolid najbolji: bugati ili mercedes? Na kraju su pitali Pavla, čije mišljenje su dečaci svakako najviše cenili. Pavle je rekao:
– Mercedes, jer to je nemački automobil, – ali nije imao vremena da bliže objasni jer mu je glas zaglušila graja publike. Trka je počela!
Kada je iza okuke izjurio prelepi crveni mercedes-benc, obojica su se složili da je to bez premca najbolji automobil na svetu.
– Mercedes-benc W-154 M163 – jedva je od uzbuđenja izgovorio Bogdan.
– Oče, mogu li da vidim mercedes iz blizine?

Kroz opori miris benzina i nagorelih guma, galamu uzbuđene publike, buku motora i škripu točkova, otac je Aleksandru doviknuo da će svakako ići da posete sajam, pa će tada pogledati sve najnovije mercedesove modele.

Nekako svečano, svesni da će se ovog prelepog dana sećati celog života, nakon završetka trke, kada su se gledaoci već uveliko razišli, Aleksandar i Bogdan su ostali još dugo zagledani u zlatno septembarsko nebo daleko preko Save, i još dalje, dokle samo dečiji pogledi mogu dopreti.