Crveni automobil, scena 2 | VREME: nedelja, 14. april 1940. | MESTO: Beogradski sajam (Staro sajmište)

Poseta Sajmu automobila

Dok su prilazili glavnom ulazu u Beogradski sajam Aleksandar je razmišljao o tome kako ga je majka pri izlasku iz stana čvrsto ušuškala u debeli šal i rekla kako je “Baba Marta još uvek varljiva i nije joj verovati ni u aprilu!” Kada je pitao oca ko je ta Baba Marta ovaj se samo slatko nasmejao i odmahnuo rukom.

– Ma pusti sad babe i žabe sine, gledaj ovo! Ovo je budućnost, ovo je kapija kroz koju naš Beograd ulazi u Evropu! – pokazao je otac prema glavnom ulazu na Beogradski sajam. – Ti i tvoja deca ćete jednog dana živeti u mnogo boljem svetu, u svetu u kojem će čovek iskoristiti industriju, nauku i tehniku da svima bude bolje! A ovde, baš na ovom mestu, Beograd postaje deo te budućnosti. Sretan sam što živim u vremenu u kome sam i to video, a ti sine si još sretniji jer ovakav će jednog dana biti tvoj život i tvoja svakodnevnica! – govorio je otac pun inspiracije. – Evropa, sine, ovo je Evropa! – vrteo je glavom, uzdisao duboko i koračao.

Impresioniran očevim entuzijazmom, dok su ulazili u Sajam Aleksandar je vrlo ozbiljno i sa izvesnim ponosom gledao zastave raznih zemalja koje su se vijorile nad paviljonima.
– Oče, možemo li prvo..? – zaustio je i zastao, ali otac je već znao:
– Da, da, idemo pravo u Salon automobila! –

Salon automobila je za Aleksandra tog dana bio najuzbudljivije mesto na celoj planeti! Bilo je mnogo ljudi, i od širokih zimskih kaputa mnogobrojnih posetilaca Aleksandar nije mogao da vidi dovoljno dobro pa se stalno uspinjao na prste i izvijao vrat. Jasno je razaznavao specifičan miris motornog ulja i nafte. Najnoviji modeli automobila raznih svetskih proizvođača bili su postavljeni u nekoliko redova širinom celog paviljona. Posetioce su od automobila delili samo konopci razapeti između stubova označavajući granicu izložbenog prostora. Aleksandar je želeo da pruži ruku preko konopca i oseti metal šasije makar vrhom prsta, ali se nije usudio. I upravo tu u Salonu automobila, otac je sreo gospodina Demaja.

– Gospodine Frelih, dobar dan! – srdačno je snažnim glasom oca pozdravio gospodin Demajo pružajući mu ruku.
– Kako je prošlo vaše predavanje prošlog meseca u Jevrejskoj čitaonici? Žao mi je što sam bio sprečen da dođem, ali sa velikim interesovanjem pratim vaše diskusije u novinama, – odgovorio je otac.

Aleksandar je brzo zaključio da je gospodin Demajo neki mnogo važan čovek jer se činilo da ga svi koji prolaze pozdravljaju. Kako su se otac i gospodin Demajo zadržali u razgovoru, nemajući strpljenja da ih sačeka, Aleksandar se već približio jednom od novih modela Mercedes Benca. Sećeo se kako je Pavle rekao da su nemački automobili najbolji pa ih je zato sada sa posebnom pažnjom studiozno posmatrao. U presijavanju sjajnog zaobljenog metala mogao je da vidi svoj odraz i odraze ljudi koji su prolazili iza njega. Već je osećao uzbuđenje na pomisao kako će sutra u školi o svemu pričati Bogdanu. U stvari, bilo mu je malo žao što i Bogdan nije tu, jer bi onda mogao s njim da razgleda i komentariše – iako bi se verovatno na kraju sporečkali oko toga koji je model najbolji. Aleksandar se nasmešio na tu pomisao. Ma ne svađamo se mi zapravo, pomislio je u sebi, kao da se pravda.

Pročitano

Lokacija:

Objašnjenja i manje poznati pojmovi iz jevrejske kulture i tradicije

Jevrejska čitaonica

Jevrejska čitaonica (u Beogradu) – biblioteka i kulturni centar koji je radio u Jevrejskom domu u ulici Kralja Petra 71 u periodu od 1929. do 1941. i koji je bio poznat po popularnim predavanjima koja su držali ugledni članovi jevrejske zajednice ali i svi važniji intelektualci međuratnog Beograda.

Istorijske fotografije i drugi materijali

© Terraforming 2016
www.terraforming.org

Tekst i scenario: Miško Stanišić
Ilustracije: Silva Vujović
Istraživač i konsultant: dr Čedomila Marinković