Хронологија Холокауста у Србији под немачком окупацијом
Окупација, отпор, страдање и Холокауст
др Милан Кољанин
историчар
Војни пуч у Београду
Војни пуч у Београду и образовање владе генерала Душана Симовића.Хитлер доноси одлуку да се Југославија безобзирно војнички порази и уништи као држава уз помоћ суседа и унутрашњих непријатеља.
Напад нацистичке Немачке и њених савезника на Југославију
Напад нацистичке Немачке и њених савезника на Југославију отпочео је разорним бомбардовањем Београда са више стотина авиона. У току бомбардовања 6., 7., 11. и 12. априла убијено је преко 2.000 становника и уништен велики број зграда и културних објеката. Проглашење Независне Државе Хрватске
Проглашење Независне Државе Хрватске у Загребу упоредо са уласком немачких војних јединица. Немачке јединице у Београду
Прве немачке јединице су ушле у Београд; Почетак пљачки радњи и станова од немачких војника и фолксдојчера. На мети је посебно јеврејска имовина. Формирање војне команде
Формирање Обласне војне команде 599 за Београд (Фелдкоммандантур 599) на челу са командантом пуковником Ернст-Мориц вон Каисенбергом (Ernst-Moritz von Kaisenberg). Формирање Оперативне групе Полиције безбедности и Службе безбедности (Еинсатзгруппе Сипо-СД (Einsatzgruppe Sipo)) на челу са СС-пуковником Вилхелмом Фуксом (Wilhelm Fuchs): успостављање Оперативне команде Полиције безбедности и Службе безбедности,на челу са СС-мајором Карлом Краусом. Најважнија полицијска служба у оквиру обе команде је био четврти одсек (Гестапо). У оквиру Гестапоа формиран је реферат за Јевреје, којим је руководио СС-поручник Фриц Штраке (Fritz Stracke). Почетак регистрације Јевреја
Проглас шефа Оперативне групе полиције којим се Јеврејима под претњом смрти наређује да се 19.априла јаве у Пожарној команди на Ташмајдану. Тиме је почело регистровање и обележавање Јевреја жутим тракама око рукава. Почетак присилног рада Јевреја
Почетак присилног рада Јевреја на чишћењу рушевина и откопавању лешева погинулих у бомбардовању. Отпуштање Јевреја из јавних служби. Образовање немачке војне управе у Србији
Образовање немачке војне управе у Србији (обухвата већи део Србије са северним Косовом и Банатом). Драгомир-Драги Јовановић именован за изванредног комесара Београда
Драгомир-Драги Јовановић именован за изванредног комесара Београда. Почетак обнове рада београдске полиције. Војна команда и договор Италије и Немачке
Генерал Хелмут Ферстер (Helmuth Foerster) преузео дужност Војноуправног команданта Србије. На челу Управног штаба је Харалд Турнер. На челу Војног штаба је пуковник Гравенхорст. Договор Немачке и Италије у Бечу о подели југословенске државне територије. Антијеврејске мере: снабдевање водом и куповање робе
Наредба војног команданта Београда Вон Каисенберга да сви Јевреји у Београду могу куповати само после 10.30 часова, да могу на јавним чесмама да се снабдеју водом тек после осталих грађана “аријеваца” и забрањује се свим трговцима да испод руке продају робу Јеврејима. За прекршаје је предвиђена новчана казна, затвор или слање у у концентрациони логор. Антијеврејске мере: забрана вожње трамвајима
На трамвајима су истакнути натписи да је Јеврејима забрањена вожња. Антијеврејске мере: позив за регистровање
Позив Јеврејима да се јаве на Калемегдану ради регистровања. Колаборационистичка управа у Србији
Формирање Савета комесара, прве колаборационистичке управе у Србији, на челу са Миланом Аћимовићем који је био и на челу Министарства унутрашњих послова. Формирање српске жандармерије
Формирање Команде жандармерије, под којом је до краја маја било око 3.000 жандарма Колаборационистичка власт у Београду
Наредбом Милана Аћимовића образована је Управа града Београд на челу са Драгим Јовановићем као главна српска управна и полицијска власт у Београду. Њен најважнији полицијски орган је било Одељење Специјалне полиције чији седми одсек је био задужен за спровођење мера против Јевреја и Цигана (Рома). На челу је био полицијски комесар Јован Николић. Антијеврејске мере: забрана употребе телефона
Наређење немачке Обласне војне команде да Јевреји не смеју поседовати телефоне и служити се њима. Антијеврејске мере: забрана поседовања фото апарата и фрижидера
Наређење Управника града Београда да Јевреји не смеју поседовати фото-апарате и фрижидере. Антијеврејске мере: Објављивање “Наредбе која се односи на Јевреје и Цигане”
Објављивање “Наредбе која се односи на Јевреје и Цигане” у Листу уредаба Војног заповедника у Србији. Кодификоване су све дотадашње антијеврејске мере. Постављени комесари који ”управљају” јеврејским предузећима и радњама. Исте мере се односе и на Роме. Експлозија у Смедереву
Велика експлозија лагероване муниције у Смедереву. Уништен је већи део града са преко 2.000 жртава. Напад Немачке на Совјетски Савез
Напад Немачке и њених савезника и сателита на Совјетски Савез. Почетак масовног и систематског убијања Јевреја. Масовна хапшења припадника Комунистичке партије Југославије и њихових симпатизера. Састанак Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије у Београду, који је издао проглас “Уништавајмо непријатеља” са позивом на отпор окупацији. Стварање комунистичких ударних група по градовима. Отпор: одлука о подизању устанка
Састанак Политбироа ЦК КПЈ и доношење одлуке о подизању општег устанка у Југославији; слање делегате у поједине крајеве са упутством за дизање устанка. Акција пресецања главног вода Радио-станице Београд. Стрељање 13 “комуниста и Јевреја”
Оглас о стрељању 13 “комуниста и Јевреја”. Све јача антијеврејска пропаганда и оптуживање Јевреја да су вође и финансијери “банди”. Отпор: прва оружана акција партизана
Прва оружана акција партизана: убиство двојице жандарма у Белој Цркви. Логор Бањица
Интернирана прва група заточеника у новоформираном логору у касарни на Бањици - Концентрациони логор Београд/Анхалтелагер Дедиње (Anhaltelager Dedinje). Логор је под немачком командом имао два дела: већи за немачке и мањи за затворенике српских квислиншких власти. Управник српског дела логора био је Светозар Вујковић. Логор постаје резервоар талаца за све масовнија стрељања. Отпор: акција паљења немачких војних возила
Велика акција паљења немачких војних возила у гаражама у Милешевској и Гробљанској улици. За одмазду стрељано 17 родољуба. Стрељање 16 “комуниста и Јевреја”
Проглас о стрељању 16 “комуниста и Јевреја” због саботажа у Београду. Логор у Шапцу
Интернирање око 1.100 Јевреја, избеглица из Средње Европе (Кладовски транспорт) у логору у Шапцу (Пионирске бараке на реци Сави). Јевреји и Роми као таоци
Наређење Харалда Турнера, шефа Управног штаба Војног заповедника Србије, обласним и среским војним комадама да као таоце за одмазде треба првенствено узимати Јевреје и Роме. Отпор: паљење немачких војних возила
Неколико паљевина немачких војних возила у Београду и других војних објеката. Јачање репресије према становништву Београда
Јачање репресије према становништву Београда: продужење полицијског часа, за Јевреје још краће од осталог грађанства.Стрељање 122 “комуниста и Јевреја” због саботаже на немачким војним возилима.
Београд да плати казну
Наређење команданта Београда да град због саботажа плати контрибуцију од 10 милиона динара. Отпор: излази Билтен
Почео да излази Билтен Главног штаба Народноослободилачких партизанских одреда Југославије Обешени родољуби на Теразијама
Стрељање затим вешање петорице родољуба на електричне стубове на Теразијама.Парада и збор фолксдојчерских организација из Београда и Земуна код Техничког факултета.
Депортовање Јевреја из Баната у Београд
Депортовање Јевреја из Баната у Београд од 18. августа до 20. септембра. Логор Топовске шупе
Формирање логора за Јевреје у Топовским шупама на Аутокоманди у Београду.Интернирање банатских, затим и београдских јеврејских мушкараца.
Недић на челу “Владе народног спаса”
Командант Србије именовао “Владу народног спаса” на челу са генералом Миланом Недићем. Отпор: ослобођење Лознице
Удружене снаге оба покрета отпора, партизанског и ројалистичког, ослободиле су Лозницу. Нови талас хапшења
Наређење Команданта Србије да се “похапсе сви активни официри и подофицири, сви Јевреји и Цигани”.Нови талас хапшења и интернирања Јевреја у логор Топовске шупе, делом и у логор на Бањици.
Устанак се распламсава
Одлазак Централног комитета КПЈ и команданта Главног штаба партизанских одреда Јосипа Броза Тита из Београда на простор западне Србије.Наређење Адолфа Хитлера да се устанак у Србији угуши најоштријим средствима.
Наређење Врховне команде немачких оружаних снага да се у Србији стреља 100 “комуниста” за погинулог и 50 за рањеног немачког војника или фолкдојчера.
Генерал Франц Беме именован да угуши устанак
Именовање генерала Франца Бемеа (Franz Boehme) за Опуномоћеног комаданта у Србији са задатком да угуши устанак у Србији. Четничко-партизански напад на Шабац
Науспели четничко-партизански напад на Шабац од 21. до 23. септембра. Масовне одмазде над становништвом
Прелазак немачке 342. дивизије из Срема у Шабац и почетак масовног интернирања и стрељања становништва. Стрељање 2200 талаца из логора Топовске шупе и логора у Шапцу
Наређење генерала Бемеа да се за погинулог 21 немачког војника обезбеди из логора у Шапцу и Београду (Топовске шупе) 2.100 затвореника, првенствено Јевреја и комуниста. Због смрти још једног војника број је повећан на 2.200. План о великом концентрационом логору
Наређење о изградњи великог концентрационог логора у Засавици за интернирање устаника, становника са устаничких подручја и свих преосталих Јевреја и Рома. Стрељања Јевреја из логора Топовске шупе
9. и 11. октобра: почетак стрељања Јевреја из логора Топовске шупе на путу Панчево-Јабука у јужном Банату. Нови талас хапшења
Наређење генерала Бемеа да се у целој Србији похапсе као таоци сви комунисти и сумњиви, сви Јевреји и део националиста и демократа. Логор у Топовским шупама је постао главни резервоар јеврејских талаца за стрељања. Стрељање талаца из логора у Шапцу
12. и 13. октобра: стрељање талаца из логора у Шапцу у Засавици. Стрељано 750 Јевреја из Кладовског транспорта, 84 Рома, и неколико Срба. Масовна стрељања у Краљеву
У периоду од 15. до 20. октобра, због губитака у борби са партизанско-четничким јединицама које су опседале Краљево, у граду је стрељано 2.194 талаца. Стрељање “200 комуниста и Јевреја” у Београду
Због напада на двојицу немачких војника у Београду стрељано је “200 комуниста и Јевреја”. Масовна стрељања у Крагујевцу
Због погинулих немачких војника у три села око Крагујевца стрељано 415 Срба. Стрељање настављено наредних дана у Крагујевцу. Масовна стрељања у Крагујевцу настављена
20. и 21. октобра у Крагујевцу стрељано 2.381 особа, међу њима и 37 Јевреја. Отварање Антимасонске изложбе у Београду
Отварање Антимасонске изложбе у Београду - врхунац антијеврејске пропагандне кампање. Масовно стрељање Јевреја и Рома из логора Топовске шупе
Масовно стрељање Јевреја и Рома из логора у Топовским шупама на стратиштима у јужном Банату, од 27. до 30. октобра Припрема логора на Београдском сајмишту
Наређење генерала Боехмеа да се због поплаве нови логор, уместо у Засавици, уреди на Београдском сајмишту. Добијање сагласност владе Независне Државе Хрватске да се логор уреди на Београдском сајмишту (подручје града Земуна). Почетак сукоба партизанског и ројалистичког покрета отпора
Почетак отвореног сукоба партизанског и ројалистичког покрета отпора. Стрељање 100 ”комуниста и Јевреја”
Стрељање “100 комуниста и Јевреја” због напада на немачког стражара. Офанзива немачких снага
Офанзива немачких снага на партизанску слободну територију у западној Србији. Пораз партизанских снага и повлачење
Пораз партизанских снага и повлачење у италијанску окупациону зону. Јевреји и Роми ће бити пребачени у концентрациони логор на Сајмишту
Извештај генерала Бемеа да ће сви Јевреји и Роми бити пребачени “у концентрациони логор крај Земуна” (Београдско сајмиште). Почетак интернирања свих Јевреја у Јеврејски логор Земун
Почетак интернирања свих Јевреја из Србије, углавном жена и деце, у новоформирани Јеврејски логор Земун (Јуденлагер Семлин -Judenlager Semlin) Интернирање београдских Јевреја и Рома у логор на Сајмишту
Oд 8. до 13. децембра: Интернирање београдских Јевреја у логор на Сајмишту.Интернирање ромских жена и деце у истом логору у посебном павиљону.
Јевреји из логора Бањица пребачени на Сајмиште
Пребацивање Јеврејки из логора на Бањици у логор на Сајмишту.Комесарска управа јеврејског кућног и земљишног поседа из Штаба Генералног опуномоћеника за привреду у Србији Франца Нојхаузена (Franz Neuhausen), почела је процену и продају јеврејске имовине.
Смртна казна ономе ко помаже Јевреје
Објављивање “Уредбе која се односи на примање на конак Јевреја”, којом је под претњом смртне казне забрањено примање на конак или сакривање Јевреја и наређена је предаја све јеврејске имовине поверене на чување. Јевреји из логора у Шапцу пребачени на Сајмиште
Из логора у Шапцу у логор на Сајмишту упућено је 312 јеврејских жена и деце из Кладовског транспорта и из Шапца. Јевреји из логора у Нишу пребачени на Сајмиште
Депортовање 282 јеврејских жена и деце из логора у Нишу у логор на Сајмишту. Депортовање Јевреја из Косовске Митровице на Сајмиште
Депортовање око 500 Јевреја из Косовске Митровице (из Новог Пазара, Сјенице и Косовске Митровице) у логор на Сајмишту. Одлука у Берлину: све Јевреје у Србији убити у Србији
Доношење одлуке у РСХА (Главни безбедносни уред Рајха - Reichssicherheitshauptamt) у Берлину да се Јевреји из Србије убију у самој Србији. Долазак из Берлина у Београд камиона-гасне коморе (душегупке) и двојице СС-подофицира који ће њоме да управљају. Прве жртве ”душегупке” из Јеврејске болнице на Дорћолу
Од 19. до 22. марта: убијање 700-800 Јевреја (болесника, лекара, болничког особља и њихових породица) из Јеврејске болнице на Дорћолу. Прва употреба ”душегупке” - возећи се специјалним камионом преуређеним у покретну гасну комору, жртве су угушене гасом на путу ка војном стрелишту у Јајинцима, где су их чекале припремљене раке. Пуштање преосталих Рома из логора на Сајмишту
Крајем марта: пуштање преосталих Рома из логора на Сајмишту. У међувремену најмање 60 ромских заточеника умрло од зиме, болести и глади. Почетак убијања свих Јевреја у логору Сајмиште
Крајем марта - почетком априла: Почетак акције убијања свих јеврејских заточеника логора на Сајмишту на путу између логора и стрелишта у Јајинцима гушењем у ”душегупци”. Основан Биро за јеврејске станове
Обласна војна команда 599 је основала Биро за станове (Wохнунгсамт - Wohnungsamt) који ће додељивати јеврејске станове. Убијање последње групе Јевреја из логора
Убијање последње групе Јевреја из логора. Укупно је убијено 6.320 јеврејских заточеника гушењем у ”душегупци” - камиону мобилној гасној комори. Меморандум Фрица Радемахера: “јеврејско питање у Србији више није актуелно”
Према меморандуму Фрица Радемахера (Fritz Rademacher) из немачког министарства иностраних послова “јеврејско питање” у Србији више није актуелно. Извештај Емануела Шефера: више нема ”јеврејског питања”
Извештај Емануела Шефера (Emanuel Schaefer) генералу Валтеру Кунтцеу (Walter Kuntze) да у Србији више нема “јеврејског питања”. Стрељање преосталих Јевреја из болница у Београду
2. и 3. јула: Одвођење и стрељање Јевреја из болница у Београду: 5 из болнице Београдске трговачке омладине и 17 из Душевне болнице у Београду. Извештај Харалда Турнера: ”Србија - једина земља у којој је јеврејско и циганско питање решено”
Извештај Харалда Турнера (Harald Turner) генералу Александер Леру (Alexander Loehr) да је Србија “једина земља у којој је јеврејско и циганско питање решено”. Стрељање преосталих Јевреја из болнице у Ковину
Стрељање 11 јеврејских болесника из Душевне болнице у Ковину. Успостављање команде Прихватног логора Земун
Успостављање команде новог логора на Београдском сајмишту, Прихватног логора Земун (Anhaltelager Semlin) од особља Гестапоа из Београда. Почетак рада Прихватног логора
Долазак прве групе заробљених партизана из Чачка у Прихватни логор Земун, њих 117, а затим нових великих група из логора у Србији и усташког логора Јасеновац. Заточеници су затим депортовани у логоре у Норвешкој, Грчкој, у концентрационе логоре Маутхаузен, Аушвиц, у радне логоре у Бору и Трепчи, на егзекуције у Јајинце и разна места у Срему. Од 1943. у логор су стизали и заточеници из Грчке и Албаније ради упућивања у друге немачке логоре. Транспорт Јевреја из Сплита
Долазак групе од 145 Јевреја из Сплита (86 мушкараца и 59 жена са децом). Sonderkommando 1005 - сакривање трагова злочина
Од новембра 1943 до марта 1944. посебна команда Sonderkommando 1005 ради на уништавњу лешеве убијених у Јајинцима, са циљем сакривања трагова злочина. Бомбардовање логора
Бомбардовање логора од англоамеричке авијације. Погибија и рањавање неколико стотина заточеника 16. и 17. априла 1944. Транспорта 440 Јевреја са Косова и Метохије
Долазак транспорта из Приштине са 440 Јевреја са Косова и Метохије и јеврејских избеглица ухапшених у Црној Гори. Депортовање групе из Приштине у концентрациони логор Берген–Белсен
Депортовање групе из Приштине у концентрациони логор Берген–Белсен. Ослобођење Београда
Ослобођење Београда од стране Народноослободилачке војске Југославије и Црвене армије. Формирање Анкетне комисије за утврђивање злочина
Новембар 1944: формирање Анкетне комисије за утврђивање злочина у логору на Сајмишту; ексхумације лешева на Јеврејском гробљу у Земуну и на Бежанијском гробљу.