СМРТОЦВЕТА

У мојој Мали била је дуња,
Вршњак памтивека
(Како се прича.)
Никад радјала, а цветала
Кад год би смрт запевала.
Кад лелек кућу опаше,
За грану би се разгранала.
Дуњу смо звали смртоцвета,
А њене гране – лелек-ране.
Ко под њом заспи,
У сну полуди
и
Пробуди се к’о слепо куче.

MERIMASKE LULUDJI

Ande mor care gutija sasa,
Sargo o them kaj si phuro
(Sar vakardola)
Ni bijanela, ma luludjavola
O meripe kana gilabala.
O rovipe kana o kher astarela,
Voj sajek krango jek mekela.
I gutulin akhardam merimaske luludji,
Lake krandža – rovimaske dukha.
Kon tala late an suno dela,
Vov dilo an suno ovela
thaj
Sar džukel koro uštadola.

Рајко Ђурић
(одломак)