SMRTOCVETA

U mojoj Mali bila je dunja,
Vršnjak pamtiveka
(Kako se priča.)
Nikad radjala, a cvetala
Kad god bi smrt zapevala.
Kad lelek kuću opaše,
Za granu bi se razgranala.
Dunju smo zvali smrtocveta,
A njene grane – lelek-rane.
Ko pod njom zaspi,
U snu poludi
i
Probudi se k’o slepo kuče.

MERIMASKE LULUDJI

Ande mor care gutija sasa,
Sargo o them kaj si phuro
(Sar vakardola)
Ni bijanela, ma luludjavola
O meripe kana gilabala.
O rovipe kana o kher astarela,
Voj sajek krango jek mekela.
I gutulin akhardam merimaske luludji,
Lake krandža – rovimaske dukha.
Kon tala late an suno dela,
Vov dilo an suno ovela
thaj
Sar džukel koro uštadola.

(Odlomak iz pesme)
Rajko Đurić