ЛУТАЈУЋЕ СРЦЕ

Снови осташе на крхким гранама,
ношени и бивени ветром,
другима на дохват руке.
Сладе се нашим делићем среће.
Други да их убирају и слатко снивају.
Шуме остадоше вечно напуштене куће,
а потоци, сестре наше,
вечни сведоци туге наше.

Виолина тужно јеца у сјајној ноћи,
носећи звук у даљини без повратка.
Ја, босим ногама по трави,
осећам жар и лед мокрога тла.
Срећна и тужна у исто време,
на плећима нејаким носим тешко бреме.
Остадоше стазе да причају приче своје,
а нове ће, судбину да нам кроје.

PHIRUTNO JILO

Sune ačhile pe šuće krjandže,
inđarde thaj marde balvaljava,
avrenđe talo vast inzarrde.
Gugljarenpe amare bahtaće kotoreja.
Aver kušel len thaj gugle sunin len.
Voša ačhile bivrjamaće mekle ćhera,
e dojrava, pheja amare,
bivrjamaće plaina amare pharimasko.

Lauta pharimava rovel ande rošali jrat,
inđarel muzika ando duripe bi irimasko.
Me, purranđe čhangenca pe čar,
haćarav skintija tho paho šudre phuvjako.
Bahtali thaj tristo ande jekh vrjama,
pe čišle dume inćarav pharipe baro.
Ačhile e prrće te mothon peski paramiča,
e neve, amenđe nevi stađi khuvena.

(Одломак из песме)
Маја Јовановић