Едукативни материјали који се ослањају на језик графичке новеле и њихова употреба у настави

Графичке новеле могу да се посматрају као приче испричане у сликама тј. писане и илустроване у стилу стрипа. Иако су графичке новеле појава релативно новијег датума, овакав начин литерарног и сликовног приповедања се користи у различитим облицима бећ вековима, као нпр. цртежи на зидовима пећина, египатски хијероглифи или средњовековне теписерије попут оне чувене из Бајеа.

Термин ”графичка новела” први је употребио Ричард Кајл (Richard Kyle) у есеју објављеном новембра 1964 у стрип публикацији Капа-алфа (Capa-Alpha), али се израз усталио тек крајем седамдесетих година. Од 2001. године ”графичка новела” се користи као једна од стандардних категорија у информацијском кодексу у издаваштву.

Првом графичком новелом многи сматрају публикацију ”Авантуре Овадија Олдбаха” швајцарског карикатуристе Рудолфа Топфера (Rodolphe Töpffer) објављену још 1828. године. Стрип је постао веома популаран двадесетих и тридесетих година прошлог века, а праву ”експлозију” популарности изазвало је прво издање о Супермену које се појавило 1938. године. Широј публици је мање познато да је Супермен креиран од стране двојице америчких студената јеврејског порекла као одговор на нацистички концепт о аријевском немачком ”суперчовеку” (Übermensch). Зато је Супермен којег креирају Џо Шустер (Joe Schuster) и Џери Зигел (Jerry Siegel) непобедиви херој који воли све људе без обзира на њихово порекло, а свој живот посвећује одбрани правде и демократије. На тај начин је овај стрип имао и димензију социјално-политичког ангажмана, па и одређену едукативну улогу у ширењу свести о злу нацизма.

Иако је графичка новела већ одавно призната као уметнички израз (стрип се назива и ”девета уметност”) поједини родитељи, наставници и педагози сматрају да графичке новеле својим садржајем нису примерене младима. Али, баш као што је случај и са другим савременим облицима нарације као што су нпр. анимација и филм, и у свету графичке новеле има висококвалитетних уметничких домета, као и масовно продуцираних издања ниског квалитета. Одбацивање графичке новеле као ”непримерене” само због њеног формата – наративног језика базираног на илустрацијама, заправо је последица предрасуда.

Александар Тодосијевић
наставник историје

1. Како графичке новеле промовишу писмености?

Мотивација

Графичке новеле снажно привлаче и мотивишу децу да читају. Школски библиотекари и едукатори су приметили изузетан успех у раду са децом путем графичких новела, наводећи посебно њихови популарност код „невољних“ читалаца, као групе коју је традиционално тешко да мотивишу да заволе литературу. У исто време, графичке новеле са комплексним заплетом и наративном структуром могу да задовоље и напредне читаоце. Примена графичких новела у настави једна је од метода помоћу којих можемо допрети до ученика који су „невољни читаоци“, односно који тешко савладавају традиционални текст. Графичке новеле могу да имају значајну примену у раду са децом са посебним потребама, у циљу обогаћивања језика и оспособљавања да савладају читање кроз комбинацију кратког текста и сликовног садржаја.

2. Да ли су графичке новеле „праве књиге“?

Да ли су графичке новеле „литература“? Да ли се читање графичке новеле може рачунати као „право читање“?

Превазилажење предрасуда

Већ смо поменули да поједини родитељи и наставници сматрају да графичке новеле нису „врста литературе погодна за читање“, која би помогла младима да израсту као читаоци и обогате културу изражавања. Устаљено је веровања да стрипови врше лош утицај на младе и да подривају језичку културу. Међутим, библиотекари и педагози у раду са младима све више препознају квалитетне графичке новеле као једну од метода „причања прича“ у циљу мотивисања деце која не воле да се „друже“ са књигом да постану читаоци. На тај начин се подстиче стицање читалачких навика код младих.

Идеја да су графичке новеле превише поједностављене приче је застарела. Квалитетне графичке новеле доступне данашњим читаоцима су такав материјал који захтева читалачке вештине разумевања садржаја у истој мери као традиционална проза. Оне захтевају од читаоца да буду активно укључени у процес декодирања садржаја и да разумеју наративну структуру, метафоре и симболику. Употребом визуелних садржаја кроз приповедање, тј. интертекстуалност, читање графичких новела може помоћи студентима да развију читалачке вештине потребне да разумеју изазовна дела, укључујући и књижевне класике.

Да ли графичке новеле имају своје место у наставном плану и програму (курикулуму) наставе историје?

Многи учитељи и педагози су уочили велики успех у постигнућима код деце када су интегрисали графичке новеле у наставу, посебно у области енглеског језика, српског језика и уметности. Открили су да графичке новеле могу бити корисни алати који помажу ученицима да критички анализирају поједине аспекте језика, књижевности и уметности. Графичке новеле комбинују писани наратив и слике на јединствен начин, у стању су да испричају причу кроз дијалог или да пруже информацију, објасне појам или изазову емоцију путем смењивања слика.

Графичке новеле траже свој пут да уђу у школе. Историјске графичке новеле представљају велику могућност да ученицима приближе прошлост и осавремене традиционалну наставу историје. Богатство наративне структуре и слојевитост садржаја су један од начина да помогну ученицима да разумеју комплексност појединих појава и процеса у историји. Рад са ученицима путем графичких новела помаже им да разумеју неке од највећих изазова историографије, нарочито осетљивих и контраверзних питања као што су: злочини геноцида, Холокауст, тероризам и сл. Анализом графичких новела продубљујемо разумевање поједних сложених историјских процеса у односу на традиционалан начин наставе који се заснива на пукој интерпретацији садржаја. Учење путем игре (гејмификација) јесте данас један од највећих педагошких изазова.

Наставници могу да користе широку лепезу метода коришћења графичких новела у настави:

  1. стрип као илустрација – анализа визуелних извора знања;
  2. стрип као извор информације – један од облика савладавања новог градива;
  3. стрип као основа за покретање разговора и дискусије са ученицима;
  4. самостална израда стрипова – путем примене ИКТ-а (интернет сервиса или дигиталних алата) ученици праве своје визуелне приче.

3. Неке од најбољих графичких новела погодних за употребу у настави

Маус

Маус је прича Арта Шпигелмана о животу његових родитеља, Јевреја, у окупираној Пољској током Другог светског рата. Ово дело на алегоријски начин описује осетљива питања Холокауста, где су Јевреји приказани као мишеви, а нацисти као мачке. Обрађена су сва важна питања Холокауста од антисемитизма до злогласног логора Аушвиц. „Маус“ је једини стрип добитник Пулицерове награде.

Персеполис

Персеполис је графича новела Марђан Сатрапи која описује Исламску револуцију у Ирану кроз очи детета. То је заправо аутобиографска прича о одрастању у Ирану која се преплиће са револуционарним и политичким темама. Персеполис је постала бестселер у САД, а анимирана адаптација номинована је за Оскара и награђена Златном палмом на Канском фестивалу.