Objašnjenja

Bar micva

jevrejsko versko punoletstvo. Kada napune 13 godina jevrejski dečaci postaju punoletni – odgovorni za svoje postupke i u okviru zajednice ih smatraju ravnopravnim članovima. Na taj dan se dečaci prvi put pozivaju da čitaju Toru i od tog dana nadalje se računaju u minjan – broj od 10 punoletnih Jevreja koji su neophodni kako bi se celokupna služba održala. Ovaj obred donekle postoji i za devojčice, zove se bat micva i vrši se kada devojčica napuni 12 godina.

Sinagoga

(od gr. συναγογε „skupština, okupljanje“ – heb. Beit Knesset (בית כנסת) „kuća okupljanja”) prostor u kome se, u Judaizmu, odvija molitva a koji se, izvan službe, može koristiti i za koncerte, predavanja i druge vrste okupljanja.

”Eškenaski obred” / Eškenazi

Danas je uobičajeno da se kaže Aškenazi. Aškenazi su Jevreji koji su se naselili u Centralnoj i Istočnoj Evropi i Rusiji i čiji je maternji jezik jidiš – vrsta izmenjenog nemačkog sa hebrejskim i slovenskim rečima. Aškenazi su poznati po negovanju humora i specifične muzike koja se zove klezmer. Aškenaska služba se razlikuje od sefardske ne samo po jeziku koji se koristi već i po melodijama. Osim Aškenaza, druga velika grupa Jevreja su Sefardi, koji su na Balkan stigli iz Španije. Maternji jezik sefardskih Jevreja zvao se ladino. I Sefardi i Aškenazi su u Srbiji govorili srpski jezik.

13. сиван 5684.

15. Jun 1924. datum postavljanja kamena temeljca za aškenasku sinagogu Sukat Šalom u Beogradu. Jevreji računaju vreme po jevrejskom kalendaru. Meseci u godini imaju sledeće nazive: Tišri, Hešvan, Kislev, Tevet, Ševat, Adar, Nisan, Ijar, Sivan, Tamuz i Elul. 2017. godina je po jevrejskom kalendaru 5777.

Mikve

(heb. מִקְוֶה / מקווה) – ritualno kupatilo. Velikom broju obreda u judaizmu prethodi potapanje u vodu u ritualnom kupatilu. Mikve se gradi prema strogo utvrđenim pravilima i osim stajaće vode, obavezno mora da ima i „živu vodu“ tj. kišnicu ili neki slobodni vodeni tok. U mikve se ne potapaju samo ljudi već – uoči određenih praznika, npr. Pesaha – i posuđe kako bi se pročistilo.

”…sinagoga, a u okviru koje su i škola, kancelarije, mikve, gimnastička sala i stanovi…”

Zbog strogih propisao o Šabatu, tokom koga je veliki deo radnji zabranjen kao što su vožnja, prenošenje stvari čak i preterano kretanje uobičajeno je da se stanovi za rabina, gabaja i kantora – dakle za sve one koji su neophodni za službu – nalazi u istoj zgradi. Iz verskih razloga se u okviru sinagoge nalazi i ritualno kupatilo – mikve, a iz praktičnih razloga i škola (učenje je dozvoljeno na Šabat), društvene prostorije i kancelarija.

Gabaj

osoba koje pomaže rabinu tokom službe a može imati i druga, administrativna zaduženja u sinagogi.

Rabin

kod Jevreja, učitelj Tore. U sinagogi najčešće rabin vodi službu, stara se o sprovođenju svih ritualnih zakona i organizuje razne vrste učenja.

Talit

molitveni šal bele boje sa plavim ili crnim prugama koji se ogrće preko odeće tokom službe. Dečaci ga na poklon dobijaju posle obreda bar micva.

Kipa

obredna kapica koju Jevreji nose tokom službe i na groblju, ortodoksni Jevreji i sve vreme. Ima funkciju da čoveka stalno podseća na prisustvo boga.

Mazal tov

izraz kojim se želi dobra sreća.

Šabat

subota, sedmi dan, dan odmora, najveći praznik u Judaizmu tokom koga prestaje fizički rad i kretivni rad i poslovna aktivnost. Počinje pre zalaska sunca u petak i traje do nakon zalaska sunca u subotu. Prema prvoj knjizi Mojsijevoj, koja se zove i Postanak, Gospod je svet stvori za šest dana i zatim se sedmi dan odmarao. Za Jevreje koji žive strogo po propisima Judaizma ovog dana je bilo kakav rad najstrože zabranjen: paljenje vatre (u moderno vreme čak paljenje sijalica, pozivanje lifta, gledanje televizije, fotografisanje, čak i prolaženje kraj vrata koja se sama otvaraju), nošenje, plaćanje i pisanje (čitanje je dozvoljeno). Čak je i hodanje ograničeno. Propisi u vezi sa Šabatom su naročito strogi i jako kompleksni i potrebno je par godina učenja kako bi se pravilno savladali. Propisi za Šabat se mogu prekršiti kako bi se spasio život ili pomoglo nekom u nevolji.

Palestina

Palestina, tj. Izrael, je istorijska postojbina Jevreja koji su se u njoj naselili nakon izlaska iz Egipta negde u 13 v.p.n.e. Tada se zvala Kanan. U njoj su Jevreji osnovali svoju prvu državu i izgradili dva hrama. Nakon rušenja Drugog hrama, 70. g.n.e. od strane Rimljana, Jevreji su proterani iz svoje prapostojbine i našli su se u galutu – dijaspori, rasuti svuda po Evropi i svetu. Kako bi izbrisali sećanje na Jevreje i njihovu zemlju, Izrael, Rimljani su uveli naziv Palestina. Do 1918. godine bila je deo Osmanske imperije. Pre Drugog svetskog rata je ova teritorija bila pod Britanskom upravom. Još od kraja 19. veka Jevreji iz Evrope i Amerike odlaze u Palestinu, koja je u to doba slabo naseljena, uglavnom pustinjska zemlja, otkupljuju zemlju od arapskih veleposednika i počinju da je navodnjavaju i obrađuju te tako stvaraju prva urbana naselja i gradove. Nakon formiranja države Izrael, 14. maja 1948. godine Jevreji su bili u prilici da se, nakon skoro 2000 godina ponovo vrate u svoju zemlju i nazovu je originalnim imenom.