ИЛУСТРАЦИЈА 21: Тужна поворка | ВРЕМЕ: Лето 1942. | МЕСТО: Центар Шида и железничка станица

Лепо живе у Бачкој Роми
а сремски су на друм протерани.
Огроман си, свирепи логору,
несретан си колико си велик.
Црну, Боже, отвори капију
да ја видим своју фамилију.
Тераше нас из тог Моловина,
Моловина где живесмо лепо.
Све скупише, нас и наше жене,
ситну децу, гладну међу нама.

***

Ala trajin e bačkaće Rroma,
pal sremošće mudarde pe droma.
Logorina ala san tu baro,
kozom baro gaći bibahtalo.
Putar Devla, ći kali kapija,
te me dikhav mungri familija.
Inđarde men andar Molovino,
Molovino, kaj sas trajo fino.
Sa ćidepe ve rroma ve rromnja,
maškar lende ve cikne čhavorra.

***

Ромска народна поезија, Песме из НОБ-а 1941-1945.
Песма записана од Драгог (Драга) Јовановић-Левак, рођ. 1950 у Зрењанину, без сталног пребивалишта, музичар, свира бас прим.

ИЛУСТРАЦИЈА 22: Последња станица | ВРЕМЕ: НАПИСАТИ | МЕСТО: Железничка станица, Шид

Ја сам Јадвашем.
Живу ме распорише.
Чедо из мене извадише.
У Јасеновцу сам умрла.
Ја сам Јадвашем.
Бејах овде, бејах тамо,
На црним крвавим точковима,
Прашина и дим постадох.
Ја сам Јадвашем.
Имао сам ромско срце,
Као Ром сам убијен.
Ја сам Јадвашем.
Моји прсти су од крви и пепела.
Имена су на моме длану.

***

Me sem Yad Vashem.
Mor per pharade.
An ma e chave chinde.
An Jasenovco me mulem.
Me som Yad Vashem.
Semas kate, semas kote.
Pe kale, ratvale rote.
Praxo thaj thuv kerdilem.
Me sem Yad Vashem.
Sas man ilo rromano.
Sar Rrom me sem mudardo.
Me sem Yad Vashem.
Rat thaj praxo me naja.
Pe mor palme anava.

***

(Одломак)
Рајко Ђурић