Ципеле за трчање, сцена 7 | ВРЕМЕ: уторак 8. април 1941. | МЕСТО: Панчевачки мост
Повратак у Панчево
сиже:
Стриц Јован је као резервни официр одмах позван у Војску Краљевине Југославије да се укључи у одбрану земље. Немачки авиони су два дана бомбардовали Београд.
Трећег дана их није било па је мајка Клара стигла из Панчева да децу одведе кући. Од мајке су чули да је и отац Лео већ регрутован и послан са јединицом на положаје негде код Бачке Тополе. Мајка је била веома забринута.
Стриц Јован је дошао да се на кратко поздрави са децом и Кларом. Био је обучен у униформу Војске Крањевине Југославије. Након што их је чврсто загрлио и изљубио, рекао им је да буду храбри и да не брину. Потом је одмах отишао са групом војника који су га чекали. Томислав и Сара су махали стрицу. Деца су била уплашена и забринута, али су мислили да је добро да их брани њихов велики и нежни стриц Јован.
Мајка и деца су се запутили ка Панчеву. Стигли су до Панчевачког моста који је био тешко оштећен током прва два дана бомбардовања. Док су прелазили, морали су да заобилазе велике рупе у мосту кроз које се видео Дунав, а бомбе које нису биле експлодирале вириле су забијене у бетон.
Тек увече су стигли кући у Панчево. Пар дана касније немачки авиони су наставили бомбардовање Београда и околних положаја Југословенске војске. Од снажних експлозија земља се тресла и у Панчеву. Касније су чули да је мост који су тог дана прешли срушен у бомбардовању.
