Ципеле за трчање, сцена 2 | ВРЕМЕ: недеља поподне, 15. септембар 1940. | МЕСТО: панчевачка Синагога, данас улица Др Светислава Касапиновића, Панчево
Венчање у синагоги
сиже
Недеља је, диван сунчан септембарски дан. Ваздух мирише на лето. У панчевачкој синагоги се одржава венчање.
Томислав је волео синагогу. Била му је некако посебно лепа, тако бела, осунчана и свечана. Али највише је волео што су у синагогу увек ишли сви заједно – цела породица, и што су ту увек сретали много пријатеља и рођака. Зато га је синагога увек подсећала на лепе ствари – заједништво, пријатељство, нежност и љубав.
Младенци су управо изашли из синагоге на улицу предвођени девојчицама обученим у бело. Фотограф се спремао да направи групне фотографије сватова.
Међу девојчицама је и Агнес. Агнес иде у исту школу као Томислав. Она се смешка и маше Томиславу, али Томислав не зна како да реагује и непријатно му је што сви то виде, па се мало постидео.
Томиславов отац Лео честита младожењином оцу Јакову. Мајка Клара је срећна и, као што то обично на венчањима ради, не може да сакрије сузе јер је увек гане када се млади људи воле и венчају се. Сестра Сара је помогла да аутомобил лепо оките цвећем.
