Novosadska racija
Nakon invazije Nemačke i njenih saveznika na Kraljevinu Jugoslaviju u aprilu 1941. godine, Srbija je bila podeljena na nekoliko okupacionih zona. Mađarska je okupirala i anektirala Bačku, region u zapadnom delu Vojvodine.
Racija u južnoj Bačkoj ili Novosadska racija je naziv za niz zločinačkih vojno-policijskih operacija koju su izvele oružane snage Mađarske protiv srpskog i jevrejskog civilnog stanovništva u periodu od 4-29. Januara 1942. godine u pretežno srpskim mestima Bačke i u Novom Sadu. Tom prilikom su mađarski fašisti na ulicama i na obali Dunava pogubili oko 4.000 građana, od toga uglavnom Srba (najmanje 2.578) i Jevreja (najmanje 1.068), ali i drugih.
Ovo je grafička novela o stvaranju grafičke novele o Novosadskoj raciji.
Likovi
Petar
Direktor Istorijskog arhiva,
istoričar.
Miško
Direktor Teraforminga,
pedagog.
Nevena
Teraforming tim, edukatorka.
Marija
Teraforming tim, istraživačica.
Aleksa
Teraforming tim, istraživač.
Gospođa Olga
Članica Jevrejske zajednice.
Dr. Milan
Ekspert istoričar.
Gospodin Branko
Preživeli Holokausta.
Nataša
Nastavnica istorije.
01. Fudbal u Novom Sadu – ideja o noveli
Istorijski arhiv grada Novog Sada i Teraforming već godinama ostvaruju odličnu saradnju. Ovog puta, Miško i Petar su razgovarali o ideji kreiranja edukativnog materijala o Novosadskoj raciji.
U Petrovoj kancelariji, Miško je primetio stare kopačke izložene u zastakljenoj kutiji. Petar je objasnio da su to autentične kopačke iz tridesetih godina 20. veka koje su koristili fudbaleri Sportskog društva Vojvodina.
Kao istoričar, ali i pasionirani ljubitelj fudbala, Petar je rado pričao o predratnoj istoriji dva novosadska fudbalska kluba koja su delila isti fudbalski teren: srpski klub Vojvodina, i jevrejski Makabi.
Miško je predložio: ”Kroz priču o fudbalu u Novom Sadu, na jedan zanimljiv i pristupačan način bismo mogli predstaviti predratni život grada, njegove stanovnike, kao i okupaciju i samu Novosadsku raciju!”
Tako je nastala ideja o novoj edukativnoj grafičkoj noveli.
Žrtve Novosadske racije su bili pre svega Srbi i Jevreji. Jevreji su manjinska zajednica u Srbiji. Kao i na drugim mestima širom Evrope, za vreme Holokausta je jevrejska zajednica u Novom Sadu izuzetno stradala tako da je danas mnogo manja nego pre rata. Osim toga, antisemitizam je na žalost još uvek prisutan u svim evropskim društvima, a Jevreji su neretko izloženi predrasudama, diskriminaciji i govoru mržnje. Dok je naša ljudska i moralna dužnost da se sećamo svih žrtava, posebno je važno da od zaborava zaštitimo one iz manjinskih i ugroženih grupa. Zbog toga smo odlučili da posebnu pažnju u noveli o Novosadskoj raciji obratimo na predstavljanje života i stradanja Jevreja.
Pred nama je bio veliki posao. Petar je počeo da piše prilog o predratnom Novom Sadu koji će poslužiti kao uvod u novelu. Miško je sazvao sastanak Teraforming tima.
Istraživački zadaci
1.1
Istraži da li je u tvom gradu/zemlji postojao fudbalski klub pre Drugog svetskog rata? Da li taj klub postoji i danas?
1.2
Istraži da li je u tvom gradu/zemlji postojao jevrejski fudbalski klub ili sportsko udruženje? Da li postoji i danas?
02. Arhivsko istraživanje
Marija i Aleksa su preuzeli ulogu istraživača u projektu. Prvo je trebalo pregledati i analizirati relevantnu građu u Istorijskom arhivu Grada Novog Sada. U različitim arhivskim fondovima tražili su informacije o svakodnevnici u predratnom Novom Sadu, o sportskim društvima, školstvu, privredi, kulturnom životu grada, kao i o lokalnoj jevrejskoj zajednici.
Sa ciljem da identifikuju stvarne ličnosti koje će biti protagonisti grafičke novele, Marija i Aleksa su pretraživali podatke o članovima podmladaka novosadskih fudbalskih klubova iz 1930-ih godina, i upoređivali te podatke sa listama žrtava. Tako smo odabrali dva mlada novosađanina koji su od tog časa postali glavni junaci naše novele.
Đorđe Rajh i Petar Simin bili su talentovani fudbaleri pionirskog i juniorskog tima Makabija, odnosno Vojvodine. Obojica su stradali kao žrtve mađarskih fašista. Petar je ubijen pri ulasku mađarskih trupa u Novi Sad, a Đorđe u Raciji.
”Moramo otkriti što je moguće više detalja o Đorđu i Petru,” insistirala je Marija.
Bacili su se na pravi detektivski posao. Aleksa je istraživao o Petru a Marija o Đorđu: kada i gde je rođen, da li je imao braće i sestara, čime su se bavili njegovi roditelji, na kojoj adresi je porodica živela, da li možemo pronaći neku fotografiju, gde je išao u školu, kakav je bio učenik, da li je među drugaricama i drugarima iz škole bilo nekih značajnih i zanimljivih ličnosti, kada i gde je stradao, ko je i kada prijavio smrt, kakve još izvore i građu možemo pronaći?
Istorijske fotografije i dokumenti
Istraživački zadaci
2.1
Istraži da li postoje podaci o jevrejskim žrtvama iz tvog grada/zemlje u Jad Vašemovoj Centralnoj bazi podataka o imenima žrtava Holokausta. (Yad Vashem Central Database of Shoah Victims’ Names)
2.2
Osim jevrejskih, istraži da li je bilo i nekih drugih žrtava iz tvog grada/zemlje koji su ubijeni za vreme Drugog svetskog rata? Ko su bili izvršioci zločina? Istraži više o motivima zločina i ideologiji koja ih je rukovodila.
03. Konsultacija sa istoričarem
Jedan od najvažnijih principa prilikom stvaranja edukativne grafičke novele jeste da se čvrsto držimo istorijskih podataka i naučno utvrđenih činjenica. Kao i uvek, od samog početka smo sarađivali sa istoričarima koji su nam pomagali da se koncentrišemo na najvažnije događaje i društvene procese, kao i da nam se ne potkrade neka greška.
Zbog toga su Marija i Aleksa više puta razgovarali sa dr. Koljaninom, eminentnim istoričarem i našim dugogodišnjim saradnikom.
Dr. Koljanin nam je skrenuo pažnju: ”Iako se naša priča fokusira na Novi Sad, radi njenog potpunijeg razumevanja moramo predstaviti i širi društveni i istorijski kontekst u kojem se odvijala.”
Takav primer ukrštanja šireg evropskog i lokalnog konteksta je prolazak brodova sa jevrejskim izbeglicama kroz Novi Sad krajem decembra 1939. godine. Grupa od preko 1100 jevrejskih izbeglica iz Beča, Berlina, Praga, Bratislave i drugih gradova centralne Evrope, su rečnim brodovima Dunavom krenuli na put nadajući se da će se domoći Palestine. Ovaj istorijski događaj kasnije je postao poznat kao Kladovski transport.
Odlučili smo da i ovaj događaj uključimo u našu grafičku novelu.
Istraživački zadaci
3.1
Istraži šta je dovelo do pojave jevrejskih izbeglica u Evropi i svetu tokom 1930-ih godina. Istraži kako su jevrejske izbeglice bile prihvaćene u različitim zemljama u tom periodu.
3.2
Istraži više o istorijskom događaju poznatom kao ”Kladovski transport”.
04. Jevrejska zajednica i kultura
Marija i Aleksa su razgovarali sa predstavnicima lokalne jevrejske zajednice i stručnjacima za jevrejsku istoriju i kulturu kako bi saznali više o životu novosadskih Jevreja pre Holokausta. Jevreji su aktivno učestvovali i doprinosili u privrednom, kulturnom, sportskom i svakom drugom segmentu života Novog Sada.
Gospođa Olga je istoričarka, kustos, i aktivna članica Jevrejske opštine Novi Sad. Ona im je ispričala da su u međuratnom periodu Jevreji bili potpuno integrisani u širu zajednicu i živeli baš kao i svi ostali građani – neki su bili sirotiji a neki imućniji. Bilo je među Jevrejima Novog Sada i uspešnih lekara, advokata i industrijalaca, zanatlija, krojača i nadničara, i onih koji su vodili manje porodične firme i trgovine.
Gospođa Olga je objasnila: ”Iako potpuno uklopljeni u društvo, jezik i kulturu, Jevreji su istovremeno čuvali svoj identitet, negovali svoje običaje i obeležavali praznike. Tako su Jevreji činili neodvojiv deo jedinstvenog kulturnog mozaika Novog Sada. U Novom Sadu i danas postoji velika sinagoga koja svedoči o životu jevrejske zajednice.”
Ali, gospođa Olga je Aleksi i Mariji govorila i o nenadoknadivoj praznini koja je ostala posle Drugog svetskog rata nakon što je većina jevrejske zajednice ubijena u Holokaustu, kao i o mukotrpnom povratku u život malobrojnih preživelih Jevreja.
Istraživački zadaci
4.1
Istraži kada su se Jevreji naselili u regionu u kojem živiš. Otkrij da li danas postoji aktivna jevrejska zajednica u tvom gradu/zemlji.
4.2
Identifikuj neku osobu jevrejskog porekla koja je u prošlosti ostavila značajan trag u kulturnom, naučnom, sportskom ili privrednom životu tvog grada/zemlje i sačini kratku prezentaciju o njoj.
4.3
Istraži postoji li u tvom gradu/zemlji sinagoga, jevrejska četvrt, ili neki drugi trag života Jevreja. Postoji li Jevrejski istorijski muzej? Poseti muzej, ili na drugi način istraži više o jevrejskim običajima. Otkrij šta je Purim. Istraži koji su najvažniji jevrejski praznici.
05. Prikupljanje literature
Još jedan važan zadatak koji su naši istraživači Marija i Aleksa morali da obave bio je da identifikuju i pronađu merodavnu i verodostojnu literaturu relevantnu za rad na grafičkoj noveli, bilo da se radi o stručnoj i naučnoj literaturi, memoarima, poeziji ili beletristici. Zbog toga su se Aleksa i Marija za pomoć obratili bibliotekarima. Posebno su nam svojim preporukama pomogle kolege iz Biblioteke Matice Srpske.
Takođe, kao rezultat inicijative civilnog društva i zalaganja bibliotekarke Biljane iz Beograda, postoji i posebna onlajn baza podataka „Jevrejska digitalna biblioteka“ uz pomoć koje se može pronaći gotovo sva literatura na srpskom jeziku koja je na ovaj ili onaj način vezana za Jevreje, jevrejsku istoriju i kulturu.
Drugi važan i pouzdan izvor koji su Marija i Aleksa istraživali bile su istorijske novine. U raznim bibliotekama i arhivima dostupna su dnevna novinska izdanja iz predratnog perioda, pa čak i iz perioda okupacije. Neke od ovih novina su dostupne digitalno, naročito preko veb stranica Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke ”Svetozar Marković” iz Beograda.
Dodatak
Istraživački zadaci
5.1
Poseti lokalnu biblioteku i zamoli bibliotekara da ti preporuči relevantnu literaturu o Holokaustu u Evropi, kao i specifično o Holokaustu u tvojoj zemlji. Identifikuj dva rada/publikacije/knjige na polju istraživanja istorije Holokausta koje su delo stručnjaka iz tvoje zemlje. Identifikuj dva rada/publikacije/knjige na polju istraživanja istorije Holokausta koje su delo međunarodnih stručnjaka. Istraži o čemu dela govore i kada su pisana. Saznaj osnovne podatke o autorima.
5.2
Pregledaj veb stranicu ”Jevrejska digitalna biblioteka” (ili neku drugu onlajn bazu podataka o publikacijama sa jevrejskom tematikom). Otkrij dve publikacije ili knjige o jevrejskoj kulturi i istoriji. Istraži o čemu dela govore i kada su pisana. Saznaj osnovne podatke o autorima.
06. Intervju sa preživelim
Izuzetno važan izvor u radu na kreiranju grafičke novele o Novosadskoj raciji su intervjui sa preživelima, ili njihovom decom – tzv. drugom generacijom preživelih. Aleksa i Marija su razgovarali sa svedocima i preživelima da bismo iz prve ruke saznali njihova lična iskustva i sećanja o tim vremenima i događajima.
Lična perspektiva je nezamenjiva i beskrajno važna za sagledavanje ove kompleksne istorije. Svedočanstva nam otkrivaju i duboko lične emocije i razmišljanja preživelih, motive iza njihovih odluka i postupaka, i omogućuju da bolje razumemo tragične dugoročne posledice koje su ih neretko pratile celog života, a nekada se prenosile čak i na sledeće generacije.
Osim direktnih razgovora, koristili smo i snimljene intervjue ili zapise razgovora sa preživelima, kao i dnevnike i memoare.
Kroz razgovor sa gospodinom Brankom, Aleksa i Marija su saznali o tome kako je njegova porodica uspela da preživi progone mađarskih fašista i Novosadsku raciju. Skoro svi su ipak stradali u Holokaustu.
”1944. godine su, zajedno sa ostalim Jevrejima iz Bačke, Nemci deportovali moju celu širu familiju u Aušvic i druge nacističke logore, odakle se nakon oslobođenja vratio samo mali broj preživelih” objasnio je gospodin Branko.
Dodatak
Istraživački zadaci
6.1
Pronađi i poslušaj/pogledaj intervju preživelog Holokausta iz tvog grada/zemlje. Šta je ostavilo najveći utisak na tebe u ovom svedočanstvu?
6.2.
Identifikuj dva memoarska ili autobiografska dela koja su pisali preživeli Holokausta iz tvoje zemlje. Saznaj osnovne podatke o autorima. Kako su preživeli Holokaust?
07. Spomenici i autentični prostori u edukaciji
Kako bi se bolje upoznali sa prostorima koje ćemo predstavljati u grafičkoj noveli, Marija i Aleksa su obišli spomenike i druga obeležja kojim se na raznim mestima u Novom Sadu čuva sećanje na Novosadsku raciju. Često su ti spomenici postavljeni upravo na autentičnim mestima na kojim su se događaji odvijali.
Osim toga, koristeći arhivsku građu, literaturu i svedočanstva, Marija i Aleksa su identifikovali niz autentičnih lokacija u Novom Sadu koje nisu obeležene, a na kojima su se odvijali važni segmenti ove istorije.
Aleksa i Marija su razgovarali sa nastavnicima srednjih i osnovnih škola na koji način temu Racije obrađuju sa učenicima, i ispitivali kakvi pedagoški materijali bi im bili korisni.
Nastavnica Nataša je istakla kako su posete spomenicima, memorijalnim muzejima i autentičnim prostorima na kojima su se odigravali istorijski događaji izuzetno važne, inspirativne i korisne za učenike.
”Učenje na lokaciji pomaže učenicima da uvide relevantnost ove istorije, da se lakše identifikuju sa protagonistima, kao i da ovu istoriju povezuju sa svojom društvenom stvarnošću, posmatrajući je na kritički i analitički način” naglasila je Nataša.
Jedna od dilema o kojima Nataša obično razgovara sa svojim učenicima prizilazi iz činjenice da se tragovi prošlosti i autentična istorijska mesta često nalaze u prostorima na kojima je život nastavio da se odvija i teče dalje. Takav je slučaj i sa novosadskim Štrandom, koji je s jedne strane omiljeno gradsko kupalište na Dunavu, a sa druge mesto stradanja. Kroz diskusije o ovoj i slićnim temama nastavnica Nataša inspiriše svoje učenike da razmišljaju o smislu i značaju kulturi sećanja kao i izazovima u njenom ispoljavanju.
Istraživački zadaci
7.1
Istraži postoji li spomenik, spomen ploča, ili neko drugo obeležje u tvom gradu/zemlji podignuto u znak sećanja na žrtve Holokausta. Istraži kada je podignuto. Da li je podignuto u znak sećanja na neki specifičan istorijski događaj? Koji? Napravi foto reportažu.
7.2
Istraži postoje li autentična mesta u tvom gradu/zemlji značajna za istoriju Holokausta koja nisu posebno obeležena. Identifikuj jedno takvo mesto i pripremi kratku prezentaciju o tome šta ga čini ”autentičnim” i zbog čega je značajno. Napravi foto reportažu.
7.3
Istraži postoji li spomenik u tvom gradu/zemlji podignut u znak sećanja na neke druge žrtve u Drugom svetskom ratu? Istraži kome, povodom čega, ko ga je podigao i kada. Napravi foto reportažu.
7.4
Istraži koji su najznačajniji muzeji i memorijalni centri posvećeni žrtvama Drugog svetskog rata i Holokausta u tvojoj zemlji? Napravi kratku prezentaciju.
08. Pedagoški pristupi
Dok su Marija i Aleksa sortirali rezultate istraživanja, Nevena i Miško su razrađivali pedagoške aspekte grafičke novele. Oslanjajući se na preporuke o učenju o Holokaustu Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust (IHRA), i uzimjući u obzir lokalne istorijske specifičnosti, odredili su koji nastavni rezultati, znanja, veštine i stavovi će biti u fokusu ovog edukativnog materijala.
”Važno je da, osim predstavljanja istorije i istorijskog konteksta u kojem se ovaj zločin dogodio, nastavni materijal posluži i za sagledavanje problema današnjeg društva kao što su pojave savremenog antisemitizma, netolerancije i nacionalizma, negacija i iskrivljenje istorije, kao i pokušaji rehabilitacije zločinaca i opravdanja zločina koje su počinili,” insistirala je Nevena.
Teraforming tim je radio na različitim elementima novele: pisali su narativ podeljen po scenama, pripremali materijale i uputstva za ilustratore, odabirali adekvatne istorijske izvore koji će pratiti svaku od scena, pripremali mape i fotografije lokacija i dizajnirali zadatake za učenike. Svi ovi elementi slagani su u jedinstven dokument – storibord.
Istraživački zadaci
8.1
Zamoli nastavnika istorije, kustosa u muzeju i bibliotekara da ti pomognu da identifikuješ neke od nastavnih materijala za učenje o Holokaustu i antisemitizmu koji postoje u tvojoj zemlji.
8.2
Otkrij postoje li državne ili nezavisne institucije/organizacije koje se, direktno ili indirektno, u tvom gradu/državi na različite načine bave borbom protiv antisemitizma – na primer monitoringom i praćenjem antisemitskih incidenata, praćenjem da se zakonske regulative u borbi protiv antisemitizma poštuju, edukacijom o antisemitizmu, staranjem da se ostvari bezbednost jevrejske zajednice, i sl. Koje su to institucije? Pripremi kratku prezentaciju.
09. Rad na ilustracijama
Nakon što je sačinjen storibord došle su na red ilustracije. Teraforming je objavio oglas da se traže ilustratori za rad na grafičkoj noveli sa istorijskom tematikom iz Drugog svetskog rata.
Oslikavati prošlost nije jednostavno, pogotovo kada se teži da duh vremena i istorijski detalji budu predstavljeni što je moguće više autentično. Kako je izgledao centralni gradski trg Novog Sada 1929. godine? Kako je izgledala đačka kapa 1931. godine? Kako je izgledala fudbalska utakmica na stadionu ”Karađorđe” 1936. godine? Da bi mogli istorijski akuratno ilustrovati likove, prostore i predmete, osim detaljnog opisa svake pojedinačne scene, za ilustratore su pripremljene istorijske fotografije, razglednice, plakati, isečci iz novina, i drugi vizuelni materijali.
Ali mi smo imali još jednu ideju: želeli smo napraviti i grafičku novelu o samom procesu kreiranja edukativne grafičke novele o Novosadskoj raciji.
Na konkurs za ilustratore se javilo nekoliko umetnika. Nakon pregleda priloženih radova i intervjua sa kandidatima, odabrali smo Sandru da ilustruje ”Stvaranje grafičke novele o Novosadskoj raciji”.
Sandra je dobila uvid u storibord i opise scena. Za svaku ilustraciju Miško bi prvo objasnio kako je scena zamišljena, a nekada bi nacrtao i grubu skicu kako bi preciznije predstavio ideju. Sandra bi na osnovu toga napravila svoju prvu skicu. Onda bi na njenu skicu Miško odgovorio sa daljnjim uputstvima o tome šta bi trebalo da se uradi drugačije, promeni ili dotera. Nakon toga bi Sandra pripremila novu verziju ilustracije, sa više detalja. Tako bi, nakon par razmena uputstava i nekoliko prerađenih verzija, za nekoliko dana bila završena jedna, a rad na sledećoj ilustraciji bi počinjao.
Ilustracije su rađene digitalno, tako da je bilo lako formatirati ih za korišćenje na internetu.
Istraživački zadaci
9.1
Identifikuj neko međunarodno umetničko delo/delo popularne kulture kakvo je na primer film, pozorišna predstava, strip, itd. koje govori o Holokaustu.
9.2
Identifikuj neko umetničko delo/delo popularne kulture kakvo je na primer film, pozorišna predstava, strip, itd. koje govori o Holokaustu u tvojoj zemlji.
10. Dani sećanja
U znak sećanja na Novosadsku raciju, uz Dunav je 1971. godine postavljen bronzani spomenik “Porodica” vajara Jovana Soldatovića. Povodom sećanja na žrtve Novosadske racije, kod spomenika se svake godine 23. januara održava komemoracija.
Zašto se sećamo žrtava i zašto učimo o Holokaustu i zločinima koje su počinili nacisti i njihovi pomagači?
Sećanje na ovu istoriju je veoma važno, ne samo zato što je to civilizacijska, moralna i ljudska obaveza koju imamo prema žrtvama, nego i zato što učeći o ovim teškim vremenima učimo i o sebi, sopstvenom identitetu, i društvu u kojem živimo danas.
Novosadska racija je zločin koji je zauvek promenio lice Novog Sada, i do danas je ostao neodvojiv deo istorijskog iskustva, narativa i identiteta grada i njegovih stanovnika.
Dani sećanja su značajni kako preživelima i potomcima žrtava, tako i celom društvu. S jedne strane prihvatanjem i ozvaničenjem specifičnog dana sećanja društvo prepoznaje i priznaje da se zločin dogodio, što je prvi korak ka postepenom zalečenju traume i pomirenju. Dani sećanja nam daju povod i prostor da, barem jedan dan u godini, o važnim istorijskim događajima govorimo i učimo, i tsko ih čuvamo od zaborava.
Grafička novela o Novosadskoj raciji će poslužiti da se ovaj istorijski događaj predstavi široj javnosti, kao i da doprinese edukativni sadržaj komemoraciji ovog događaja.
Istraživački zadaci
10.1
Otkrij datume kada se obeležavaju značajni dani sećanja na žrtve Holokaustu u tvojoj zemlji.
10.2
Otkrij datume kada se obeležavaju značajni dani sećanja na druge žrtve ubijene za vreme Drugog svetskog rata, kakve su npr. Romi i Sinti i druge grupe žrtava.
10.3
Istraži da li se u tvom mestu odigrao neki istorijski događaj koji se ne obeležava kroz neki zvanični Dan sećanja. Organizuj se sa kolegama iz razreda, i u saradnji sa nastavnicima, bibliotekarima i/ili muzejskim radnicima, organizuj njegovo obeležavanje u školi ili lokalnoj zajednici.
