Impressum

Kontakt

Lopta u snegu

Set nastavnih materijala o Novosadskoj raciji i deportaciji bačkih Jevreja

Didaktički oblikovan i osmišljen kao set nastavnih materijala o Novosadskoj raciji i deportaciji bačkih Jevreja, ovaj inovativni pedagoški alat namenjen je za upotrebu u formalnom i neformalnom obrazovanju – u školama, muzejima, arhivima, bibliotekama i drugim institucijama u kojima se neguje kultura sećanja i jača znanje zasnovano na činjenicama o pomenutim istorijskim događajima – uz poštovanje žrtava i sa ciljem razvijanja kritičkog mišljenja i kompetencija za demokratsku kulturu.

Uputstva za upotrebu ovog nastavnog materijala u radu sa mladima, uključujući ciljeve, ishode i zadatke, sa nekoliko primera radionica i planova izvođenja časa, namenjena su nastavnicima, muzejskim i arhivskim pedagozima, edukatorima u civilnom društvu, jevrejskim zajednicama i drugima. 

Set Lopta u snegu se sastoji od nekoliko delova

Neke reči o Holokaustu u Srbiji
Pregled najvažnijih karakteristika Holokausta u Srbiji i razmatranje savremenog odnosa prema kulturi sećanja. (publikacija i veb-stranica)
Holokaust u Novom Sadu
Pregled najvažnijih faza Holokausta u Novom Sadu na primeru lične priče porodice Danijela Ripa. (publikacija i veb-stranica)
Ilustracije grafičke novele Lopta u snegu
24 ilustracije (štampani materijal i veb-stranica)
Stvaranje-graficke-novele-Scena-6
Stvaranje grafičke novele o Novosadskoj raciji
Grafička novela (veb-stranica)
Svedočanstva druge generacije
Tri ilustrovana svedočanstva sa ličnim pričama, fotografijama i biografskim podacima o preživelima Holokausta i njihovim potomcima. (štampani materijal)
Priče smrti i života iz kutije 183
Zbirka svedočanstava preživelih Holokausta iz Bačke, iskaza svedoka, kao i odabrane istorijske građe autora Vladimira Todorovića. (knjiga iz dva dela)
Uputstva za upotrebu nastavnih materijala Lopta u snegu
Veb stranica

Uputstva za nastavnike

Metodološko uputstvo za nastavnike –

korišćenje publikacije Holokaust u Novom Sadu

Holokaust je bio sistematski i državno sproveden progon i ubijanje Jevreja u Evropi tokom Drugog svetskog rata. Na teritoriji današnje Srbije, a posebno u Novom Sadu i Bačkoj, Holokaust je ostavio duboke tragove: hapšenja, deportacije, prinudni rad i masovna ubijanja civila. Izučavanjem ovih događaja učenici mogu bolje razumeti kako se zločini mogu dogoditi kada društvo okrene leđa pravdi i humanosti, ali i kako pojedinci i zajednice mogu pružiti otpor i sačuvati sećanje.

Lokalna istorija ima poseban značaj u učenju o prošlosti, jer omogućava učenicima da se povežu sa konkretnim mestima, ljudima i pričama iz svoje okoline. Razumevanje stradanja ljudi u Novom Sadu tokom Holokausta ne samo da približava prošlost, nego i istovremeno razvija svest o značaju razvijanja kulture sećanja. Kroz analizu lokalnih događaja, učenici razvijaju empatiju, kritičko mišljenje i sposobnost da prepoznaju i suprotstave se mržnji i diskriminaciji.

Ovo uputstvo ima za cilj da pomogne nastavnicima da razviju kompetencije podučavanja o Holokaustu kroz lokalnu istoriju, sa fokusom na Novi Sad i Bačku.

Preporuke za nastavnike

Priprema za čas
  • Pročitaj i upoznaj se sa publikacijom: istorijski kontekst, racija u Bačkoj, deportacije, prinudni rad, svedočanstva preživelih.
  • Pripremi mapu Novog Sada i okoline sa mestima deportacija jevrejskih zajednica.
  • Razmisli o osetljivim temama (ubistva, deportacije, stradanje civila) i pripremi način prezentacije (prilagodi narativ uzrastu učenika ukoliko su osnovci ili srednjoškolci).

Struktura časa

Uvod (10–15 minuta)
  • Objasni šta je Holokaust (sistematski i državno sproveden zločin).
  • Kratko predstavi ulogu nacističke Nemačke, lokalnih kolaboracionista i pomagača (Mađarska, Nezavisna Država Hrvatska, lokalni pomagači).
Istorijski kontekst Novog Sada i Bačke (15–20 minuta)
  • Prezentuj Raciju 1942. godine, stradanje civila, prinudni rad, deportacije 1944. godine.
  • Prikaži statistiku: oko 3.020 žrtava jevrejske zajednice Novog Sada, deportovani u Aušvic, preživeli samo oko dve stotine.
  • Obradi ulogu lokalnih kolaboracionista i posmatrača u sprovođenju Holokausta.
Lične priče i svedočanstva (20–25 minuta)
  • Priča o Danijelu Ripu i Judit Fribert: život pre rata, gubitak porodice, preživljavanje, prinudni rad, deportacija, povratak u Novi Sad i izgradnja novog života.
  • Razgovor o emocijama, hrabrosti i otporu pojedinaca.
Mapiranje i vizualizacija (15–20 minuta)
  • Učenici koriste mapu i spisak mesta deportacije jevrejskih zajednica (Bečej, Kać, Novi Sad, Sombor, Temerin, itd.) da prikažu geografsku mapu stradanja.
  • Mogu praviti grafikone i tabele stradanja, vizualizaciju brojeva.
Refleksija i diskusija (15–20 minuta)

Pitanja za diskusiju:

  • Šta znači „sistematski i državno sproveden“ zločin?
  • Kako su lokalni događaji u Novom Sadu i Bačkoj povezani sa evropskim Holokaustom?
  • Koja je uloga pojedinaca i društvenih struktura u zločinima?
  • Kako se sećanje na Holokaust odražava danas i kakva je naša lična i društvena odgovornost?

Metode rada

  • Timski rad: učenici analiziraju različite delove publikacije i prezentuju ih grupi.
  • Kreativne aktivnosti: pisati dnevnike, pisma ili kratke priče inspirisane životom preživelih.
  • Kritičko promišljanje: učenici porede svedočanstva sa statistikom, analiziraju ulogu okupatora i lokalnih kolaboracionista.
  • Multimedija: korišćenje fotografija, dokumenata, video svedočanstava preživelih, ako je dostupno.

Cilj razvijanja kulture sećanja kroz obrazovanje

Podstaknuti učenike da shvate značaj pamćenja Holokausta:
  • prepoznavanje antisemitizma i diskriminacije danas;
  • svest o ličnim i društvenim odgovornostima u sprečavanju mržnje;
  • razumevanje mogućnosti zloupotrebe istorije u političke svrhe.

Očekivani ishodi

Učenici će biti u stanju da:
  • obrazlože šta je Holokaust i kako je sprovođen na teritoriji današnje Srbije;
  • razvijaju sposobnost razumevanja i saosećanja sa žrtvama i preživelima Holokausta;
  • povezuju lokalne istorijske događaje sa širim evropskim kontekstom Holokausta;
  • procenjuju verodostojnost istorijskih izvora i svedočanstava, upoređuju različite informacije i donose zaključke zasnovane na dokazima;
  • prepoznaju savremene oblike antisemitizma i diskriminacije.

Metodološka uputstva za nastavnike za rad sa publikacijom „Svedočanstva druge generacije“

1. Uvod: učenje putem usmenih svedočanstava

Publikacija Svedočanstva druge generacije nastala je kao rezultat istraživanja i prikupljanja usmenih svedočanstava potomaka žrtava Holokausta, okupacije i ratnih zločina u Srbiji. Ona ne govori samo o prošlosti, već i o načinu na koji se prošlost pamti, prenosi i oblikuje unutar porodica i zajednica.

Rad sa ovim materijalom ima dvostruku vrednost:

  • Istorijsku – učenici se upoznaju sa lokalnim iskustvima Holokausta i njegovim posledicama na pojedince i porodice.
  • Pedagošku i etičku – razvijaju se empatija, poštovanje prema sećanju i razumevanju odnosa sećanja i današnjice.

Nastavnici treba da imaju na umu da ovi materijali nisu samo „dodatak“ nastavi istorije, već put ka razumevanju šta se dešava sa sećanjem tj. sa usmenim istorijskim izvorima nakon što preživeli, odnosno savremenici više nisu među nama.

2. Ko je „druga generacija“?

Termin „druga generacija“ odnosi se na decu i potomke preživelih Holokausta, genocida, logora ili drugih ratnih zločina. Njihova svedočanstva nisu direktna sećanja na događaje, već sećanja na sećanja — preneta kroz porodične priče, razgovore, fotografije, predmete, ali i traume koje su obeležile porodični život. Za razliku od prve generacije, koja svedoči iz iskustva preživljavanja, druga generacija svedoči iz pozicije naslednika sećanja. 

Njihove priče često sadrže:

  • opise kako su saznali šta se dogodilo njihovim roditeljima;
  • način na koji je to uticalo na njihovo detinjstvo, identitet i osećaj pripadnosti;
  • emocionalnu podvojenost između ponosa, straha i tereta pamćenja;
  • traganje za odgovorima i potrebu da se „popuni tišina“ koja je često okruživala teme stradanja.

Rad sa ovakvim svedočanstvima pomaže učenicima da razumeju:

  • kako sećanja prelaze iz generacije u generaciju;
  • kako ćutanje ili prećutkivanje postaju oblik pamćenja;
  • zašto je usmena istorija neophodna dopuna pisanim izvorima.

3. Zašto i kako se koriste usmena

Usmena istorija kao izvor

Usmena svedočanstva pružaju ličnu perspektivu istorijskih događaja i često osvetljavaju aspekte koje zvanični dokumenti ne sadrže – osećanja, strahove, porodične odnose, dileme, traume.

U učionici, to omogućava učenicima da:

  • razumeju prošlost kao iskustvo stvarnih ljudi, a ne samo datuma i pojmova;
  • razviju sposobnost kritičke analize izvora (usmeno svedočenje nije „objektivno“, ali je autentično);
  • sagledaju kako se istorija čuva u svakodnevnim pričama i porodičnim sećanjima.
Rad sa svedočanstvima u učionici

Rad je najbolje organizovati u nekoliko koraka:

  • Uvodna aktivnost: Razgovor o tome šta znači „sećati se“ i kako ljudi pamte porodične događaje.
  • Slušanje ili čitanje svedočanstva: Učenici prate tekst/audio bez interpretacije.

Analiza / pitanja za diskusiju:

  • Ko priča priču?
  • Šta je u glavni motiv sećanja — događaj, osećanje ili odnos?
  • Šta se ne govori, ali se može naslutiti?
  • Kako ovo svedočanstvo dopunjuje naše znanje o Holokaustu?

Refleksija / učenici zapisuju jednu rečenicu – šta im je ostalo u sećanju i zašto.

Cilj nije proveriti „razumevanje teksta“, već razvijati aktivno slušanje i istraživački pristup razumevanju prošlosti.

4. Kako povezati „Svedočanstva druge generacije“ sa nastavom

Na časovima istorije
  • Koristiti usmene izvore u nastavnim jedinicama o Drugom svetskom ratu i Holokaustu. 
  • Upoređivati svedočenja iz različitih sredina (npr. Novi Sad, Beograd, Vojvodina).
  • Razgovarati o tome kako se društveni život promenio nakon rata.
Na časovima građanskog vaspitanja
  • Razvijati razumevanje pojmova: diskriminacija, predrasuda, ljudska prava, odgovornost, solidarnost.
  • Učenici mogu analizirati kako svedočanstva druge generacije pokazuju otpor ćutanju i zaboravu.
U projektnoj nastavi
  • Učenici mogu prikupljati lokalna porodična sećanja (o ratu, izbeglištvu, gubicima) i praviti školsku digitalnu izložbu ili „mape sećanja“.
  • Mogu intervjuisati bake i deke, uz poštovanje etičkih smernica (pitanja, pristanak, osetljivost).
  • Rad može rezultirati kratkim videom, posterom ili školskim časopisom o „našim porodičnim sećanjima“.

5. Pedagoške smernice za rad sa osetljivim sadržajima

Emocionalna priprema

Teme kao što su gubici, strah i trauma mogu pokrenuti veoma emotivne reakcije među učenicima.

Nastavnik treba da:

  • pažljivo pripremi temu i pojasni njen cilj;
  • dopusti učenicima da izraze emocije (npr. nevericu, tugu, sažaljenje);
  • završi čas afirmativnom porukom, porukom solidarnosti i poštovanja prema ljudima koji su preživeli.
Etički principi u radu sa svedočanstvima
  • Nikada ne dovoditi u pitanje verodostojnost svedoka pred učenicima;
  • Upozoriti da se sa pričama postupa s poštovanjem („ovo nije materijal za procenu, već za razumevanje“);
  • Ako se koriste snimci, osigurati da su autori svedočenja informisani i da su saglasni sa obrazovnom upotrebom.
Interpretacija bez senzacionalizma
  • Cilj nije izazvati šok, već razumevanje i odgovornost.
  • Nastavnik treba da naglašava kontinuitet života, opstanak, razvijanje kulture sećanja i poštovanje različitosti.

6. Očekivani ishodi

Po završetku rada sa publikacijom Svedočanstva druge generacije, učenici bi trebalo da:

  • razumeju ko su pripadnici „druge generacije“ i zašto su njihova svedočanstva značajna za razumevanje Holokausta;
  • prepoznaju usmeno svedočanstvo kao istorijski izvor;
  • umeju da uoče vezu između porodičnog, kolektivnog i nacionalnog sećanja;
  • razviju poštovanje prema žrtvama i preživelima;
  • shvate da je prenošenje sećanja čin otpora zaboravu i nezainteresovanosti.

7. Zaključna preporuka

Publikacija „Svedočanstva druge generacije“ podseća da je istorija živa sve dok se neko seća, prepričava i sluša. Rad sa ovim materijalom nije samo proučavanje prošlosti, već vežba razvijanja pažnje, poštovanja i međuljudske osetljivosti. Sećanje nije samo u knjigama, već u ljudima koji ga prenose. Kada slušamo njihove priče, postajemo deo tog sećanja i razumemo njegov značaj.

Prilog Mape sećanja

Mape sećanja su vizuelni ili grafički alati koji pomažu učenicima da organizuju, predstave i analiziraju sećanja, lične priče ili usmena svedočenja. U obrazovnom i istraživačkom kontekstu, koriste se za istraživanje prošlosti i razvijanje istorijske svesti.

Karakteristike i upotreba mapa sećanja:
  • Vizualizacija sećanja – učesnici svoje uspomene prikazuju kroz sheme, crteže, fotografije, reči ili simbole.
  • Povezivanje događaja – mapa može prikazati hronologiju događaja ili veze između ljudi, mesta i događaja.
  • Podsticanje refleksije – omogućava da se razmišlja o osećanjima, značenju i uticaju događaja.
  • Metoda u učionici – učenici mogu kreirati mape sećanja na osnovu usmenih istorijskih svedočenja ili porodičnih priča, što razvija analitičke i kritičke veštine.
Šablon mape sećanja

Primer: učenik može napraviti mapu koja povezuje priču bake o Drugom svetskom ratu sa mestima, predmetima i emocijama koje je opisivala.

  1. Centralna tema / događaj:
    U sredini papira napiši naziv događaja ili priče (npr. „Uspomene moje babe o Drugom svetskom ratu“).
  2. Likovi / učesnici:
    Oko centralne teme crtaj krugove ili kutije sa imenima ljudi koji su bili uključeni u događaj. Možeš dodati kratak opis njihove uloge ili odnosa sa pričom.
  3. Mesta:
    Poveži važna mesta sa događajem (grad, škola, kuća, koncentracioni logor i sl.). Koristi linije ili strelice da prikažeš veze sa ljudima i događajima.
  4. Događaji / akcije:
    Napiši ili ilustruj najvažnije događaje. Može da se koriste strelice za hronološki redosled.
  5. Emocije / osećanja:
    Oko svakog događaja ili lika označi emocije (strah, radost, ponos, tuga). Može bojama ili simbolima da se označe različite emocije.
  6. Simboli i predmeti:
    Dodaj predmete koji su bili važni u priči (poklon, fotografija, dnevnik). Koristi crteže ili slike ako je moguće.
  7. Povezivanje i zaključci:
    Na kraju mape možeš dodati šta si naučio iz priče, kakve veze vidiš sa prošlošću i sadašnjošću, ili pitanja koja ostaju.

 

Set Lopta u snegu sačinili su:

Autor koncepta i sadržaja: Miško Stanišić
Stručni saradnici: Nevena Bajalica, Aleksandar Todosijević, Vladimir Todorović, Marko Balandžić, Petar Đurđev
Istraživači i arhivisti: Snežana Vranić, Marija Đuričanin, Aleksandar Vranić
Ilustratori: Sandra Janjatović, Marija Ranković, Danijela Stojić, Ivan Perić, Dušan Zaklan
Dizajn: Darko Vuković
Lektura: Ljiljana Ćumura
Štampa: Štamparija „SIMBOL“, Petrovaradin
Veb: Skilltech Web Design
Izdavač: Terraforming

Hvala

Veliko hvala Mirku Stefanoviću, Olgi Andraši i Vladimiru Todoroviću što su sa nama podelili svoje priče. Posebno hvala Jevrejskoj zajednici Novog Sada na podršci i saradnji.

Objavljeno uz podršku Konferencije za jevrejske materijalne odštete protiv Nemačke, Fondacije „Sećanje, odgovornost i budućnost“ i nemačkog Saveznog ministarstva finansija.